Лична сећања на Експрес ресторан у Хотелу Војводина

Локација: 
Улица Краља Александра
Временски контекст: 
Период социјализма

Саговорник који је износио своја сећања на експрес ресторан који је током шездесетих година постојао у склупу Хотела Војводина, навео је да је он у њега ,,одлазио са родитељима још као дете”. Сећа се да је храна ,,била ужасна”, односно ,,да му је било мучење да је једе”. Ресторан је према његовим речима функционисао по ,,принципу самопослуживања” и у њега је често одлазио са родитељима током радних дана будући да ,,они због посла често нису стизали да припреме ручак”. Саговорник се сећа како је у њему јео најчешће ,,супе, мусаку, филовану паприку” и много тога другог, при чему истиче ,,како му се ништа није допадало”, али да је јео силом ,,зато што је уколико поједе порцију” на крају од родитеља у истом ресторану добијао дезерт који је волео и ,,жељно исчекивао”. Дезерт који је најчешће био ,,крем са сирупом од вишње и дивном вишњом на врху” му је, како је кроз смех истакао ,,давао снаге и воље да поједе порцију неукусне хране”. Сећа се и како би често појео ,,по четири или пет комада тог колача уместо ручка”, док је његов отац са којим је у ресторан најчешће одлазио ,,појео остатак безукусне хране” коју он ,,није могао да једе”.

Лични утисци грађана