Лична сећања на некадашње дечије обданиште код Дунавског парка

Локација: 
Улица Јована Ђорђевића и Дунавски парк
Временски контекст: 
Период социјализма

Саговорник који је крајем педесетих година похађао ово обданиште и са којим је разговор обављен на конкретној локацији, описивао је у којој се згради оно некада налазило, као и где се налазио простор за дечију игру на рубном делу Дунавског парка. Причајући о овом одбданишту, саговорник је истакао како оно ,,није имало велики дворишни део па су се играли у Дунавском парку”. Поменоуо је како се сећа да су се играли ,,запега где је један дечко или девојчица играо улогу коњића, док је други био џокеј, тј. кочијаш”. Сећа се како су имали ,,неке трегере направљене од ужади у које се везивао неко од њих, а други је замишљао да је кочијаш”. Према речима саговорника ,,мало ко је желео да буде коњић, већ су сви хтели да буду кочијаши” што је узроковало дечије свађе током игре. Игра се према речима информанта ,,додатно искомпликовала када је кочијаш почео да користи мали прутић што је било забрањено”, и када је ,,тим прутићем коњић често добијао”. Прутиће су ,,налазили у парку” а игра је трајала све ,,док васпитачица није сазнала шта раде, па им је забранила да се играју те игре”. Односно, како је саговорник кроз смех истакао ,,игра је престала зато што више нико није хтео да буде коњић који је морао да трпи бичевање кочијашевог прутића”.

Лични утисци грађана