Лична сећања на некадашњи биоскоп ЈНА код данашњег Српског народног позоришта

Локација: 
Дворишни део управне зграде Војвођанске банке
Временски контекст: 
Период социјализма

Један од информаната са којим је обављен разговор на локацији некадашњег биоскопа је детаљно описивао где се налазила благајна као и сала биоскопа ,,Југословенске народне армије”. Данас простор овог биоскопа представља двориште Војвођанске банке. Овај саговорник је навео ,,како је то био један од мање популарних биоскопа у Новом Саду, али да је он поред тога што је посећивао биоскоп Звезду, биоскоп Јадран и Народни биоскоп, веома често као основац а и касније током шездесетих година, веома често одлазио у њега”. Присећа се да је у ,,њега увек одлазио Његошевом улицом”. Испитаник је истакао, како су испред овог, али и осталих биоскопа пре пројекација филмова увек ,,стајали продавци семенки који су били интересантни људи различитих профила, од тоталних џабалебароша и нерадника, преко вредних људи и пензионера до социјалних случајева”. Многи од њих су према речима саговорника ,,били људи који су долазили из околних села и пре свега са периферије града”. Респондент је описао како су ,,семенкароши у рукама држали велике цегере са дршком у којима је било сунцокретово и бундевино семе”. Навео је како су цегере продавци ,,увек држали испод пазуха, тако што је цегер био прислоњен уз њихов стомак”. Саговорник је такође описао како су продавци семенки увек имали у понуди ,,више сунцокретовог него бундевиног семена које је било скупље” и како су са ,,чашицама од ракије са дебелим дном, најчешће стакленим” које су се разликовале по величини (запремини) ,,продавали семенке у папирним фишецима”. Према његовим речима ,,постоало је неколико мера и најчешће је продавац имао две до три чашице које су користиле као дозе за количину”. Приликом куповине, купци су тражили одређену количину мерену према запремини чашица. Саговорник је описао како су ,,семенкароши стално пљуцкали семенке правећи зазубице купцима”, односно да су приликом продаје ,,вечито грицкали семенке”. Саговорник је кроз смех причајући о продавцима семенки такође навео ,,како су сви ти људи који су продавали семенке код свих градских биоскопа били некако жути у лицу са задебљалим стомаком и танким ногама” и да су га родитељи када је био мали, стално плашили да ,,ако буде јео стално семенке, да ће бити жут и да ће изгледати као семенкароши”. Испитаник је причајући исцрпно о продаји семенки испред Биоскопа ЈНА, испричао како су се временом међу ,,људима појавиле приче да је бундевино семе тако слано зато што продавци мокре по њему и да имају јачи урин који због тога што једу стално семенке садржи више соли”. То је по његовим речима ,,изазивало свакакве реакције и теорије, од тога да штеде на соли, до тога да намерно то раде из пакости”. Саговорник је истакао да су након ширења тих прича неки  појединци, које је познавао ,,чак престали да купују семенке”, док су други и даље ,,куповали збијајући различите шале око тога”, или су ,,пак појединци куповали искључиво само од неких њима знаних и проверених семенкароша”. Према речима саговорника ,,сво семе је упркос разноразним теоријама, увек било распродато”.

Други испитаник са којим је обављен разговор о некадашњем биоскопу ЈНА је истакао, да је то био једини биоскуп у ,,којем нису постојале посебне ложе”, већ да су сва ,,седишта била обична”. Он се присећа бројних ,,малих циганчића која су крала основцима карте”, затим ,,семенкароша”, али и бројних ,,тапкароша”, који су ,,често у договору са благајником”, покуповали ,,скоро све карте за популарније филмове” па су их онда ,,продавали скупље” грађанима који су дошли ,,да виде филм а затекли су распродате карте”. Саговорник је истакао ,,како је једном морао да купи много скупље карту” од тапкароша за филм ,,Винету”. Испитаник је сликовито уз специфичну интонацију описао понашање тапкароша истичући како ,,су се кретали између људи у реду и како су викали карте, карте, карте...”, што је, по његовим речима ,,било делотворно” с обзиром да у тим тренутцима ,,карте код продавачице на каси, већ није било”. Ипитаник је такође навео да је често долазио у овај биоскоп ,,на матине”, односно на пројекције преко дана, које су изузев у биоскопу ЈНА, постојале и у биоскупу Звезда. Он се присећа подневних ,,биоскопских представа”, истичући да су понекад преко дана била ,,два до три термина” биоскопских пројекција.  

Лични утисци грађана