Лична сећања на некадашњи ресторан Шаран у Пашићевој улици

Локација: 
Пашићева улица
Временски контекст: 
Период социјализма

Један од саговорника који је веома често од средине шездесетих све до затварања ресторана  посећивао Шаран, истакао је како је ,,ресторан припадао ланцу градских ресторана Слобода, која је била друштвено предузеће”. Изузев хране која је по његовој оцени ,,била приступачна и солидног квалитета”, посебно ,,понуда дневног менија” као и специјалитета од рибе а посебно ,,рибље чорбе која је служена у лепим бакарним котлићима”, посебно му је у сећању остао специфичан ентеријер ресторана. Описивајући унутрашње уређење ресторана саговорник је, између осталог рекао, како се сећа да је био уређен у ,,лепој тамној ламперији са засвођеним луковима на таваницама и масивним стубовима између лукова у ресторанској сали.” Саговорник је такође истакао како је ,,под ресторана био од гранита” и како су зидови ,,у делу изнад ламперије као и таваница увек били окречени неким окер пријатним нијансама боја” које су се ,,уклапале са столовима за госте”, односно ,,које су биле од дрвета са правим ресторанским столњацима”. Такво уређење ,,му је увек отвралао апетит”. Посебно су му у сећању остале ,,препариране рибе, мередови и аласка мреже”, које су ,,украшавале поједине зидове”. Сећа се да је у почетку када је још као дете са родитељима одлазио у ресторан, некада у њему у ,,великом прозору-излогу окренутом ка Пашићевој” постојао и ,,велики акваријум са шаранима” који је ,,касније склоњен”. Саговорник је истакао како је на ручак у почетку одлазио ,,са родитељима недељом”, а касније ,,и током радних дана сам или са неким”.

Други информант са којим је разговарано о некадашњем ресторану Шаран који је доста млађи од предходног информанта, такође је описивао ентеријер ресторана, како је ,,помало био кафански, али крајње елегантан” и да ,,је баш било пријатно седети у њему”. Он се такође сећа ,,мередова, мрежа и два препарирана велика шарана”, при чему истиче да је у ресторан одлазио средином и крајем осамдесетих година ,,као дете, најчешће недељом са својим родитељима на ручак” и да ,,је то заправо први ресторан у којем је ручао у граду”, ако изузме ,,ресторане у којима је ручао предходно приликом путовања или неких свечаности”. Информант је такође истакао како је највише волео ,,дневни мени” и ,,рибљу чорбу коју су конобари доносили у лепим котлићима”, док су тањири били ,,од грубог порцелана беле боје са плавим штрафтама на врху при ободу”. Све то је ,,њему било јако лепо” и ,,једва је чекао сваки пут када би са родитељима ишао у Шаран”. На крају, додаје ,,да су му и сам назив ресторана, његов амбијент, мирис јела и фритезе”, као и ,,уличица, фасада и изглед зграде, као и ћошак на којој се Шаран налазио” увек ,,деловали гурмански” и да је ,,увек је постајао гладан када би пролазио поред њега”, иако је заправо као дете био ,,крајње нејешљив”, односно ,,цело детињство су га родитељи, бака и деда, молили и на различите начине терали или подстицали да једе”. Мисли ,,да су чести одласци у Шаран са родитељима”, представљали олакшање и ,,за њих”, будући да је ,,тамо заиста све са вољом и ентузијазмом појео”. Саговорник је такође истакао ,,да је управо захваљујући том ресторану постао и до дана данашњег остао велики љубитељ пикантне рибље чорбе” и да увек када је ,,данас наручује на различитим местима, негодује у себи уколико она не стигне у котлићу”.

Лични утисци грађана