Лична сећања на некадашњи терминал за градске аутобусе на Тргу Слободе

Локација: 
Трг Слободе
Временски контекст: 
Период социјализма

Информант са којим је обављен разговор о овој локацији је истакао како је на овој локацији било гравно стајалиште за градске и приградске линије током раних шездесетих година двадесетог века и како су коришћени ,,аутобуси на спрат”, тј. ,,дублер аутобуси”, као и аутобуси који ,,су имали приколицу” тако да су у сваком ,,оваквом аутобусу била два униформисана и строга кондуктера”.

Други информант истиче како је са овог терминала често са родитељима путовао аутобусом ,,у посету својим рођацима у Бегеч”. С обзиром да је ,,био јако мали” истиче да се не сећа да ли је ,,постојала директна линија за Бегеч или да ли су преседали у други аутобус негде на Футошкој улици”. У сваком случају, истако је да се сећа да су ,,улазили у дублер који је њему био јако интересантан” и да му је било жао што касније када је ,,стајалиште почетком седамдесетих година измештено на Трифковићев трг, није више било аутобуса на спрат”.

Једна од саговорница је навела како јој је ,,најинтересантнија била мала диспичерска кућица са диспичрем који се правио важан а која је била лоцирана у оквиру терминала”.

Један од старијих саговорника са којим је обављен разговор, истакао је како је као младић крајем четрдесетих и почетком педесетих на овом месту увек чекао трамвај који је често користио ,,возећи се по целом центру града”. Приликом разговора, исти саговорник је истакао “да је био јако тужан и бесан” када је донета одлука да се ,,укине трамвај у Новом Саду” и ,,да је то била чиста глупост”.

Пети саговорник причајући о трамвајима истиче како их се само ,,магловито сећа јер је док су возили он био јако мали и ситан”. Ипак, остало му је у сећању да је једном ,,једва уз помоћ тате који га је подигао, успео да уђе у трамвај” и да су ,,ушли у њега код Катедрале у Змај Јовиној улици”. ,,Не сећа се куда су ишли”, пошто је био ,,уплашен од тог уласка у трамвај”, с обзиром да се, како наводи ,,спетљао на дрвеном степенику”, приликом уласка у трамвај, због чега га је отац на крају заправо ,,унео у њега”. Испитаник истиче како је био толико уплашен тим ,,уласком у трамвај” да је током целе вожње ,,био парализован од страха”.

Лични утисци грађана