Лична сећања на некадашњу зграду старе поште

Локација: 
Зграда старе поште
Временски контекст: 
Период социјализма

Један од саговорника причајући о овој локацији је истакао како је као дете почетком шездесетих одлазио у зграду старе поште где је његов отац радио у техничкој служби, при чему му је у сећању остао ,,униформисани портир строгог погледа који би обично сваки пут када је дошао, јео паприкаш из црвене лимене кантице са кашиком и хлеб”. Саговорник је према његовим речима ,,морао сваки пут да се пријави код портира како би портир могао да позове његовог тату да сиђе из канцеларије која се налазила на једном спрату изнад”. Саговорник је кроз шалу исакао ,,да се увек боље чуо разговор између пртира и његовог оца који је одзвањао ходником, него преко индукционог телефона са којег је портир звао” његовог оца. Односно, у сећању му је остао ,,увек гладан и увек бесан портир”.

Лични утисци грађана