Лична сећања на посластичарницу Сити на Позоришном Тргу

Локација: 
Позоришни трг
Временски контекст: 
Период социјализма

Један од испитаника са којим је обављен разговор о некадашњој Сити посластичарници истакао је ,,како је она била посве другачија од оне које се данас налази на истом месту”. Сећа се како је још од детињства и годинама касније повремено одлазио ,,на чувени Ригојанчи колач” који је ,,јако волео”. Такође повремено би куповао и ,,кестен-пире и крем”. Приликом разговора испричао је занимљивост која се дешавала када би од продавачице која је по његовим речима ,,била Мађарица” наручивао крем. Наиме, продавачица у Ситију га је, током шездесетих година сваки пут када би као ,,мали дечак наручивао крем”, увек упитно питала да ли ,,хоће крееема” са специфичним ,,мађарским нагласком”. Због тога је он ,,мислио да се тако каже правилно”, па је увек пред друговима ,,причао како је јео креему у Ситију”, на шта су га ,,школски другови чудно гледали и задиркивали”. Сећа се расправе са његовим најбољим другом о томе како се правилно каже, при чему је он на другов аргумент ,,да је крема оно што се маже на ципеле и са чиме се чисте зуби”, одговарао ,,какав крем, ваљда крееема, ваљда знају они шта продају”. Чак и након што је сазнао да се заправо заиста каже крем, он је тај ,,колач и даље звао крееема зато што му се допадало како је то звучало”. Тако је и ,,годинама касније када се променила продавачица”, испитаник истакао како би увек када је наручивао тај колач ,,који је био у чаши у виду шлага”, увек приликом наручивања говорио ,,једну крееему молим”. Испитаник је у ову посластичарницу одлазио од средине шездесетих година до краја седамдесетих или почетка осамдесетих година, док се по његовим речима ,,није променио њен власник”, односно ,,док није опао квалитет колача”.

Лични утисци грађана