Лична сећања на телефонску говорницу испред Хотела Војводина

Локација: 
Улица Краља Александра
Временски контекст: 
Период социјализма

Информант који се присећао старих телефонских говорница у Новом Саду током шездесетих и седамдесетих година, навео је како му је телефонска говорница испред Хотела Војводине остала најбоље у сећању из разлога што је ,,као дечак чекао поред док је његова мама телефонирала”. Сећа се како се ,,у апарат стављао новац, једна, две или касније три банке”. Објашњавајући какве су номинале биле коришћене и да ли су биле алуминијумске или месингане, саговорник је истакао ,,како се у почетку досађивао испред говорнице док је његова мама телефонирала”. док није видео мале Роме “како се завлаче испод говорнице, траже и сакупљају ситан новац” који је повремено ,,неким људима испадао док су телефонирали”. Након тога и ,,он је почео да се завлачи испод и да тражи новац” и практично ,,никада ништа не би пронашао”, али је зато ,,по правилу испрљао руке и гардеробу”, на шта се његова ,,мама љутила” а често би од ње ,,због те акције” добио и ,,пацке по рукама” а још је ,,остао и кратких рукава”, будући да ништа није пронашао. Саговорник је истакао како су кабине говорница биле постављене на малим стубићима ,,око 20 цм висине” и да је ,,често била гужва испред њих”. Сећа се како су ,,његовој мами због тога што је волела да дуже разговара они који су чекали испред увек куцали на врата” телефонске кабине уз приговоре да заврши на шта је она увек ,,пријатним гласом” љубазно одговарала ,,одмах, сад ћу”, при чему се извинајавала и говорила ,,да мора да заврши разговор”.

Други испитаник причајући о телефонским говорницама у граду током шездесетих година, истакао је како се често испред њих чекало у реду, као и да је присуствовао различитим ситуацијама када су ,,неки дуго причали”, па су ,,им они који су чекали испред добацивали, лупали, отварали врата говорнице” и да је једнм чак ,,видео када је онај који је дуго чекао истргао некој жени слушалицу из руке и залупио је” због тога што је био револтиран њеним дугим разговором. Према његовим речима од краја шездесетих и током седамдесетих ,,било је све мање неприлика око говорница”, зато што их је у међувремену по центру града ,,постављен већи број”. Међутим, како саговорник напомиње ,,у почетку нико није кварио телефонске говорнице а касније када их је било више, мало, мало, би неко намерно покварио по неку од њих”. Односно, саговорник је револтирано истакао ,,да како су године одмицале, све је било мање реда испред говорница, али је било све више оштећених и уништених телефонских апарата”, при чему су по његовим речима ,,неки дрипци откидали слушалице са њих”.

 

Лични утисци грађана