Спомен-обележија посвећена руским војницима страдалим у Првом светском рату на Транџаменту и на Успенском гробљу

Локација: Војно гробље на Транџаменту, Петроварадин; Успенско гробље, Нови Сад

 

Спомен-обележије у облику руског православног осмокраког крста посвећено преминулим руским војницима, заробљеним у Првом светском рату, лоцирано је на Војном гробљу на Транџаменту у Петроварадину. Камени спомен-крст на постаменту чији је део стилизован на начин да асоцира на облик тенковске гранате изграђен је на локацији гробнице у којој се налазе остаци 96 војника руске војске који су период од заробљавања па до своје смрти провели у аустоугарским логорима. Већина жртава је у једном периоду била смештена у импровизоване логорске бараке на новосадској железничкој станици и преминула је од последица рањавања, као и од последица болести задобијених због неадекватних животних услова у логору. Споменик је изграђен средствима руске Беле емиграције 1929. године. Архитекта овог споменика као и скоро идентичног спомен-обележија које је исте 1929. године постављено на Успенско гробље је Георгиј Николајевич Шретер. На каменом постаменту крста лоцираног на Успенском гробљу уграђена је мермерна табла са натписом на руском језику – „Руским војницима умрлим овде у заробљеништву од 1915. до 1918. г.“

Иако данас практично не постоји никакво сећање на трагично страдале руске заробљенике, у периоду између два светска рата припадници Беле емиграције који су се након Октобарске револуције настанили у Новом Саду су кроз деловање новосадског огранка Руске матице овим локацијама придавали посебан значај. О томе сведочи и чињеница да је постојала иницијатива да се сагради руска спомен-црква Благопочившем краљу Александру I Ујединитељу на углу Футошке и Улице Браће Рибникар у чијој би крипти били похрањени земни остаци 204 руска војна заробљеника који су између 1915. и 1918. преминули у Новом Саду. Иако су средства за градњу храма била обезбеђена, избијање Другог светског рата и касније политичке констелације су заувек зауставиле реализацију овог плана. Руски заробљеници који су у Новом Саду преминули од исцрпљености и различитих заразних болести које су избијале због изузетно лоших хигијенских услова који су владали у логору у коме су били стационирани, највећим делом су од стране аустроугарске војске били заробљени на Галицијском фронту.

Након Другог светског рата, већи део од преко 2000 Руса који се населио у Нови Сад након Октобарске револуције је након успостављања комунистичког режима у тадашњој ФНРЈ, емигрирао на Запад. Одлазак већине припадника руске заједнице, новоуспостављене политичке и друштвене околности, као и читав корпус других фактора, узроковали су да ова два спомен-обележја временом скоро у потпуности пропадну. Ипак, Руска матица је 2006. године обновила крст на Успенском гробљу, док је други крст који се налази на Транџаменту обновљен 2013. године уз поновно освештавање. Реновирањем ова два спомен-обележја, она су у формалном и комеморативном смислу изнова постала део колективне меморије града, али с обзиром на временску дистанцу, као и на националну припадност страдалих, није могуће говорити о постојећим наративима грађана о ове две локације.

Аутор: Кристијан Обшуст

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn