Лична сећања на некадашње дечије обданиште у Улици Павла Симића

Локација: Улица Павла Симића
Саговорник са којим је разговарано о овој локацији, истакао је како је ,,похађао ово школско обданиште раних шездесетих година”, као и да му је оно ,,остало у успомени првенствено по крајње неукусној храни”. Причајући о ,,јеловнику у обданишту”, саговорник је истакао како је ,,постојала чорба са ситно исецканим хлебом на коцкице који је пржен на биљној масти”, што је њему ,,било крајње неподношљиво због непријатног мириса и укуса” за јело. Информант је истакао ,,како су му сва јела припремана на биљној масти изазивала повраћање”. Такође се сећа ,,слепљених и неукусних резанаца са гризом”, који су по његовим речима ,,били слепљене и бљутаве макароне у грудвама са згрудваним гризом и слепљеном тестенином”. Односно, према речима информанта, у обданишту је ,,служена крајње неукусна социјална храна”. Он се такође сетио и изгледа дворишта обданишта, при чему је истакао како се састојало од ,,већег травњака” и да су ,,нека од деце играјући се на трави, знала да од стабљике маслачка праве трубице”. Односно, сећа се како ,,су као мали дували у шупљу стабљику маслачка што је производило пискаве звукове”. Саговорник се такође сећа игре са увеличавајућим стаклима која су постојала у обданишту, при чему је навео како су ,,од дрвета зове које је у дворишту расло, правили мале штапиће које су украшавали уз помоћ лупа и сунчеве светлости”, односно ,,како им је било интересантно да направе црни траг на гранчицама од зове”.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Категорије Чланака

Повезани чланци