Саговорник са којим је разговарано о овој локацији, истакао је како је ,,похађао ово школско обданиште раних шездесетих година”, као и да му је оно ,,остало у успомени првенствено по крајње неукусној храни”. Причајући о ,,јеловнику у обданишту”, саговорник је истакао како је ,,постојала чорба са ситно исецканим хлебом на коцкице који је пржен на биљној масти”, што је њему ,,било крајње неподношљиво због непријатног мириса и укуса” за јело. Информант је истакао ,,како су му сва јела припремана на биљној масти изазивала повраћање”. Такође се сећа ,,слепљених и неукусних резанаца са гризом”, који су по његовим речима ,,били слепљене и бљутаве макароне у грудвама са згрудваним гризом и слепљеном тестенином”. Односно, према речима информанта, у обданишту је ,,служена крајње неукусна социјална храна”. Он се такође сетио и изгледа дворишта обданишта, при чему је истакао како се састојало од ,,већег травњака” и да су ,,нека од деце играјући се на трави, знала да од стабљике маслачка праве трубице”. Односно, сећа се како ,,су као мали дували у шупљу стабљику маслачка што је производило пискаве звукове”. Саговорник се такође сећа игре са увеличавајућим стаклима која су постојала у обданишту, при чему је навео како су ,,од дрвета зове које је у дворишту расло, правили мале штапиће које су украшавали уз помоћ лупа и сунчеве светлости”, односно ,,како им је било интересантно да направе црни траг на гранчицама од зове”.