[ngg src=“galleries“ ids=“47″ display=“basic_imagebrowser“]Саговорник са којим је обављен разговор о овом ресторану, који је такође попут ресторана Шаран, Гурман, Палић, Акшам, Дунавске колибе и других, представљао део градског угоститељског ланца ,,Слобода”, сећа се недељних ручкова у ,,Греди током осамдесетих година”. Обично би, како је истакао ,,у Греди волео да једе различита јела од роштиља”, док је у ,,ресторану Шаран јео рибљу чорбу, рибу и дневни мени”. Описивајући како је изгледала Златна Греда, информант је поменуо како се ,,она састојала од неколико просторија у приземној кући”, од којих је ,,он највише волео ону која је гледала на улицу и која је била јако лепо сређена”, односно која је ,,имала четири мала старинска прозора из којих се видела Пашићева улица”.

Други информант са којим је, између осталог, обављен разговор и о овом ресторану, рекао је како се сећа ,,добре хране” још од шездесетих година када је почео још као дете са родитељма ,,да повремено долази у Греду”. Међутим, исти саговорник истиче да је у ,,Златну греду одлазио далеко ређе него у оближњи Шаран”, односно ,,само када није било места у Шарану” због тога ,,што му се амбијент у Шарану, као и избор јела, много више допадао” а и ,,његови родитељи су много више волели Шаран због рибљих специјалитета”.