[ngg src=“galleries“ ids=“48″ display=“basic_imagebrowser“]Спомен-обележје погинулима у Првом светском рату у облику каменог крста са постаментом лоцирано је са јужне стране у порти Алмашке цркве. Крст је у знак сећања на жртве подигла Српска православна црква недуго након окончања Првог светског рата и он је изворно био лоциран код тзв. Капије, односно на средишњем делу данашње Партизанске а тадашње Улице кнеза Милоша код раскрснице са Улицом Ђорђа Зличића на Салајци. Крајем педесетих година двадесетог века, крст је измештен на нову локацију у порту Алмашке цркве, где се налази и данас. На степенастом каменом постаменту крста, на све четири стране, уклесан је текст. На једној од две шире стране постоља исписано је: „За вечан спомен и покој душе погинулима у рату 1914–1918“, док су на преостале три стране уклесани одговарајући цитати из Библије.

Иако данас ово спомен-обележје, као и остали споменици на простору града везани за Први светски рат, не представља „живо“ место сећања, у периоду између два светска рата, као и у првој деценији након окончања Другог светског рата, локација на којој се крст налазио је имала посебан значај који је далеко превазилазио секундарни меморијални карактер самог спомен-обележја. Односно, локација на којој је крст био изворно постављен представљала је средишње место окупљања и један од централних јавних простора на Салајци. Наиме, широки простор око крста – између два реда кућа и непосредно уз широку раскрсницу – представљао је место састајања грађана, место на коме се окупљала локална омладина, простор на коме су се играле тада познате игре попут ускоч кобиле, шапца лапца и других, као и место на коме су се у јутарњим и преподневним часовима окупљали надничари, нудећи своје услуге. Дакле, радило се о просторној целини која је представљала једну од битнијих тачака оновременог урбаног идентитета града, на којој је спомен-обележје представљало својеврсни репер, будући да се по њему цео простор (место окупљања) звало једноставно „Код Крста“. У том смислу, простор „Код Крста“ у себи је обједињавао примарну функцију значајног јавног простора као саставног дела урбаног идентитета Салајке и Новог Сада као целине, са далеко слабије наглашеним и секундарним меморијалним карактером локације као места сећања.

Након што је премештено на нову локацију, ово спомен-обележје је попут крста који је данас лоциран у порти Успенске цркве, практично у потпуности изгубило пређашњи значај. у том контексту, данас је ово спомен-обележје у значајној мери ишчезло из меморије града.

Аутор: Кристијан Обшуст