[ngg src=“galleries“ ids=“25″ display=“basic_imagebrowser“]Саговорница са којом је разговарано о овој локацији, сећа се како су током шездесетих година испред биоскопа ,,стално стајали семенкароши и тапкароши карата”. Она је приликом разговора о некадашњим биоскопима у граду истакла, како нису ,,цене улазница у биоскопе биле свуда једнаке”, односно да су се разликовале ,,како према биоскопима тако и по месту седишта у нима”. Она је навела да је најјефтинији ,,стално био биоскоп Дунав у Петроварадину”. Информанкиња је такође истакла ,,да су у сваком од биоскопа најскупље биле ложе које су се углавном налазиле на ћошковима балкона биоскопа”. По њеним речима, ложе су постојале ,,не само у биоскопу  Звезда, већ и у Јадрану, као и у Народном биоскопу”. Описујући ложе, информанткиња је истакла ,,како су се у њима налазиле покретне дрвене столице, због чега су се филмови могли удобније гледати”. Према њеним речима, она је ,,док је била млађа током шездесетих и седамдесетих година најчешће куповала карте за ложу са породицом а затим касније са својим пријатељима”. Према њеним речима, ложе ,,су се разликовале према величини и броју столица” а ,,када је била млада, посебно су биле популарне међу паровима”. Саговорница је истакла и како су најскупље карте изузев у ложама биле ,,у првом реду балкона”, док су “најјефтиније карте биле оне које су се налазиле у првом реду у партеру до платна”.

Један од испитаника са којим је обављен разговор о градским биоскопима током шездесетих и седамдесетих година је истакао да је за ,,Звезду било карактеристично да је постојао матине”, односно да су постојале пројекције филмова и ,,током дана”. Према његовим речима ,,изузев три пројекције између 16 и 20 часова, биоскоп Звезда је имао пројекције филмова и преподне. Саговорник се сетио како је ,,често бежао са друговима са часова из школе и одлазио на матине у Звезду”.