[ngg src=“galleries“ ids=“6″ display=“basic_imagebrowser“] 

Један од информаната са којим је обављен разговор о већем броју продавница које су у граду постојале током периода социјализма, поменуо је и фарбару која ,,се налазила на ћошку Дунавске са Змај Јовином улицом и у коју се улазило из Змај Јовине”. Према његовим речима, за разлику од већине продавница које су у Змај Јовиној ,,испред излога имале тенде”, фарбара ,,је није имала”. Он се сећа како се током шездесетих година у ,,тој мањој продавници продавала фарба на килу”, при чему истиче ,,како му се свиђало када би продавац са висине пустио папирну штаницлу са купљеном фарбом и када се све запрашило”. Односно, истакао је како се продавнице фарбе ,,најбоље сећа по тој прашини различитих боја од фарбе и по продавцу који је увијао папирне штаницле и пунио их фарбом”. Такође је описао како је изгледала вага за мерење у продавници која је имала ,,аутоматску казаљку” што је њему било ,,необично зато што су тада ваге већином биле свуда са теговима”. На питање да ли је некада куповао у тој продавници, саговорник је истакао да ни његови родитељи ни он ,,нису куповали фарбе”, али да је његов рођак ,,чика Павле из Старе Пазове” када је долазио да их посети у Нови Сад, повремено ,,свраћао у ту и остале продавнице фарбе да купи нешто”.