Један од информаната је, присећајући се ове продавнице и сервиса, истакао да је ,,његов тата био велики колекционар налив пера и да је јако често куповао у Пеликану” како се продавница звала током шездесетих година. Такође, приликом разговора је рекао, да је касније, раних седамдесетих ,,и он сам куповао и поправљао налив пера у Пеликану”, где је према његовим речима ,,био највећи избор у граду”, с обзиром да је продавница била специјализована за поправку и продају ,,пенкала и налив пера”. Информант је истакао, како му је било ,,још као дечкићу” веома интересантно ,,огромно изложбено налив перо дужине од око једног метра” које је било окачено на зиду ,,изнад улаза у продавницу и које је заправо била реклама за сервис”. Саговорнику је остало такође у сећању да је продавница нудила и поправку налив пера, односно како је ,,у продавници био мајстор за налив пера који је поправљао пеликане, паркере као и мање квалитетне марке налив пера које су се много чешће кварила од паркера и пеликана”. Сећа се како су људи ,,носили на поправку своја налив пера”, пошто она нису ,,била ни мало јефтина као што су данас пластичне хемијске оловке”. Саговорник је испричао, како су ,,се налив пера оштрила”, па је због тога ,,продавница и радионица као једина тог типа у граду, била пуна муштерија”.