Места масовних страдања у Милетићевој, Грчкошколској и околним улицама

Локација: Милетићева, ћошак Милетићеве и Грчкошколске улице, ћошак Милетићеве и Трифковићевог трга

Масовна погубљења цивилног становништва која су се трећег дана рације, 23. јануара, спроводила дуж Милетићеве улице, као и на ћошку ове улице са Трифковићевим тргом и Грчкошколском, најрепрезентативније осликавају бруталност и монструозни карактер изведене акције.

Већина погубљених су били житељи Милетићеве и околних улица. Они су били лажно и тенденциозно оптуживани за наводни отпор оружаној сили. При томе, већина стрељаних особа је била легитимисана током претходна два дана, с обзиром да је овај део града провераван. У том контексту, поновни претрес је имао искључиво за циљ убијање становника претежно српске и јеврејске националности, као и пљачкање њихове имовине које је имало масовне размере. Судећи према подацима којима се располаже, жртве су стрељане на такав начин да су прво биле приморане да клекну или легну на снег да би након тога биле убијене са леђа. Према изјавама сведока догађаја прибављених током касније истраге, на овој локацији је побијено толико особа да је улица била практично у потпуности закрчена телима жртава. Један од сведока догађаја истакао је да је на простору Трифковићевог трга постојало неколико „гомила лешева“, чија је висина на појединим местима била преко једног и по метра. Иако број грађана који је стрељан на овим локацијама није прецизно утврђен, на основу сведочанстава особа које су присуствовале догађајима претпоставља се да је током преподнева побијено најмање 120 цивила од којих је било доста жена, деце, као и особа у старијој животној доби.

 

 

Записници састављени на основу изјава сведока указују на многе појединачне случајеве стрељања кроз које се рефлектује карактер трагичних догађаја. У том контексту могуће је издвојити пример једне мајке која је стрељана са своја два детета од којих је једно било старо свега неколико година и које је држала за руку, док је у другој руци носила одојче старо свега неколико месеци. Сведоци догађаја су навели како се дуж целе Милетићеве улице током стрељања, која су трајала неколико сати, чуо плач, јауци и запомагање жртава.

 

 

Жртве су након стрељања често претресали војници и узимали им драгоцености и новац из џепова, а било је и случајева када су жртвама скидани делови гардеробе. Лешеви стрељаних су одвожени војним камионима до Дунава где су преко претходно припремљених отвора у леду бацани у реку.

Аутор: Кристијан Обшуст

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn

Категорије Чланака

Повезани чланци