[ngg src=“galleries“ ids=“42″ display=“basic_imagebrowser“]Трећег дана рације, 23. јануара, војници и жандарми, извршили су стрељања више група грађана на неколико места дуж  Дунавске улице. Према изјавама сведока догађаја, тела побијених су након тога одвукли до обале Дунава и бацили их у реку кроз рупе направљене у леду. Најмасовнија стрељања су вршена на крају Дунавске улице према Дунаву, односно на ћошку који се данас граничи са Београдским кејом непосредно наспрам некадашњег санаторијума др Славка Узелца. Ту је према сведочанствима, прикупљеним у склопу касније истраге, убијено неколико десетина особа. На овом месту је такође извршено и више појединачних стрељања. Већина стрељаних особа на овој локацији живела је у Дунавској и околним улицама. Судећи према подацима из записника који су састављени на основу изјава сведока догађаја у истрази спроведеној 1945. године, крај Дунавске улице према Дунаву између санаторијума др Славка Узелца и Официрског дома био је прекривен телима побијених. Жртве су њихови егзекутори пре бацања у реку претресали и узимали им накит, новац и остале вредне ствари које су након што би их обрисали од крви стављали у своје џепове. Такође, станови убијених жртава су непосредно након њиховог стрељања темељно опљачкани.

Тела побијених су одвлачена према Дунаву, тако што су их жандарми и војници најчешће вукли по снегу држећи их за ноге, а судећи према изјавама сведока, поједина тела стрељаних су њихови егзекутори ударали ногама. Такође, са појединим телима убијених хонведи су збијали различите шале. Око половине побијених на овој локацији су биле жене, а међу жртвама је било и неколико деце. Неколико жртава стрељања након што су бачене у Дунав је долазило себи и давало знаке живота покретима различитог интензитета који су убрзо у леденој води престајали.