Празници и светковине су увек заузимали веома значајно место у културном и ритуалном животу народа, чинећи их у историјском смислу препознатљивим и неотуђивим делом идентитета нације и државе. У основи појам празника и празновања представља посебне дане установљене обичајима или законом, током којих су уобичајене активности, пре свега рад или било који други вид делатности, изузети или редуковани у односу на свакодневну рутину и понашање појединаца, колектива, школа и сличног. Поред верских празника, који углавном имају дугу традицију и очували су се до данашњих дана, празнују се и кључни историјски догађаји и њихове годишњице, велике победе у ратовима, успомене на знамените личности. С друге стране, многи идеолошки празници су, у зависности од историјских околности, политичких и друштвених кретања, временом доживели нестанак са историјске позорнице. Ако се држимо теорије историчара Арнолда Тојнбија коју је применио на објашњење развоја цивилизација, празници у социјалистичкој Југославији док су трајали, прошли су кроз различите фазе у којима су имали свој настанак, развој, успон, пад и коначно крах. Ако и нису потпуно избрисани и заборављени, доживели су драстичну суштинску и формалну метаморфозу, у којој су се од величанствених опхода, церемонија, слетова, конгреса и академија, свели на окупљања малог броја заинтересованих посетилаца или још драстичније, подлегли су ,,традиционалним” свињокољима и роштиљањима на локалним излетиштима и националним парковима.

  

Плакат поводом обележавања Првог маја, Музеј примењене уметности, Београд, Одсек за савремену примењену уметности

Да је један од најраспрострањенијих универзалних празника доживео управо ову судбину, бар на нашим просторима, доказ је море људи који већ у рану зору 1. маја заузимају најатрактивнија места на локалним природним резерватима и уз ватру и велике количине меса и пића парирају европским радничким покретима, који баш на тај дан исто тако рано устају како би се изборили за бољи положај у свом друштву и држави.

Плакат поводом обележавања Првог маја, Музеј примењене уметности, Београд, Одсек за савремену примењену уметности.

Међутим, ако се вратимо мало у прошлост и прелистамо тадашњу дневну штампу, или још боље историјске изворе, можемо уочити одређену дозу узвишености прослављања овог празника. Да је све било организовано на високом нивоу и да ништа није било препуштено случају, показује и допис Агитпроп комисије Покрајинског комитета Комунистичке партије Србије за Војводину од 10. априла 1946. године, којим је прописан начин облежавања Празника рада, у овом случају у Новом Саду. Између осталог, каже се да овај „државни и општенародни празник треба прославити у духу свих постигнутих успеха наших народа на свим пољима народног и државног живота, манифестујући нарочито општенародни радни полет који је на иницијативу радничке класе захватио у првомајском такмичењу све радне слојеве наше земље, као и огромне напоре радничке класе које она улаже у обнови наше земље на плану повећања и усавршавања производње”. Што се тиче саме прославе, њу треба организовати тако што ће сви дневни и недељни листови издати специјалне свечане првомајске бројеве. Дневни листови на српском и језицима националних мањина ће још и неколико дана пре прославе обрађивати проблеме које карактеришу Први мај за текућу годину, као на пример „напори радничке класе у обнови земље, побољшање државног апарата, сељаштво у првомајском такмичењу, одржимо и подигнимо ниво производње, радни полет омладине”. С друге стране, напомиње се и да се строго води рачуна да се не објављују глобалне цифре производње, већ да се уместо цифара наведу извесни проценти у односу на раније месеце, затим да се на сваки начин избегне преувеличавање успеха које би за последицу имало нереалну ситуацију и произвело лажни оптимизам који „успављује и демобилише масе” и посебно истаћи потешкоће с којима се свакодневно бори радни народ.

Сама прослава у граду имала је карактер општевојвођанске прославе – њој је присуствовао радни народ Новог Сада и околине, као и делегати из Војводине, и то: групе од по десет радника из највећих предузећа у покрајини који су показали најбоље успехе у пољу своје делатности и који ће са собом у колони кроз град носити своје производе или транспаренте са исписаним успесима њихових фирми у првомајским такмичењима и групе сељака по окрузима и по националној припадности обучени у народне ношње.

Организацијом целокупне прославе руководио је Градски народни одбор Новог Сада, који је морао дати гаранцију да ће свечаност бити на висини државног и општенародног празника. После академије, задатак је био и да припреми народно весеље уз присуство хорова, фолклорних група и приказивање пригодних филмских остварења и изложби са првомајских такмичења, а увече свечану ,,илуминацију“ и евентуално ватромет.

Не треба посебно наглашавати да је велика пажња била посвећена уређењу града пре прославе Првог маја, што је укључивало чишћење улица, брисање „неактуелних и ружних парола и натписа”, уређење травњака и паркова. Врхунац педантности представља напомена да се у најкраћем року, уколико постоји потреба, достави предлог измена назива појединих улица, како би све било у духу новонасталих промена друштвеног и државног уређења.