

Међутим, ако се вратимо мало у прошлост и прелистамо тадашњу дневну штампу, или још боље историјске изворе, можемо уочити одређену дозу узвишености прослављања овог празника. Да је све било организовано на високом нивоу и да ништа није било препуштено случају, показује и допис Агитпроп комисије Покрајинског комитета Комунистичке партије Србије за Војводину од 10. априла 1946. године, којим је прописан начин облежавања Празника рада, у овом случају у Новом Саду. Између осталог, каже се да овај „државни и општенародни празник треба прославити у духу свих постигнутих успеха наших народа на свим пољима народног и државног живота, манифестујући нарочито општенародни радни полет који је на иницијативу радничке класе захватио у првомајском такмичењу све радне слојеве наше земље, као и огромне напоре радничке класе које она улаже у обнови наше земље на плану повећања и усавршавања производње”. Што се тиче саме прославе, њу треба организовати тако што ће сви дневни и недељни листови издати специјалне свечане првомајске бројеве. Дневни листови на српском и језицима националних мањина ће још и неколико дана пре прославе обрађивати проблеме које карактеришу Први мај за текућу годину, као на пример „напори радничке класе у обнови земље, побољшање државног апарата, сељаштво у првомајском такмичењу, одржимо и подигнимо ниво производње, радни полет омладине”. С друге стране, напомиње се и да се строго води рачуна да се не објављују глобалне цифре производње, већ да се уместо цифара наведу извесни проценти у односу на раније месеце, затим да се на сваки начин избегне преувеличавање успеха које би за последицу имало нереалну ситуацију и произвело лажни оптимизам који „успављује и демобилише масе” и посебно истаћи потешкоће с којима се свакодневно бори радни народ.
Сама прослава у граду имала је карактер општевојвођанске прославе – њој је присуствовао радни народ Новог Сада и околине, као и делегати из Војводине, и то: групе од по десет радника из највећих предузећа у покрајини који су показали најбоље успехе у пољу своје делатности и који ће са собом у колони кроз град носити своје производе или транспаренте са исписаним успесима њихових фирми у првомајским такмичењима и групе сељака по окрузима и по националној припадности обучени у народне ношње.
Прослава Првог маја (1946. или 1947. година). Фотографија из приватне колекције
Организацијом целокупне прославе руководио је Градски народни одбор Новог Сада, који је морао дати гаранцију да ће свечаност бити на висини државног и општенародног празника. После академије, задатак је био и да припреми народно весеље уз присуство хорова, фолклорних група и приказивање пригодних филмских остварења и изложби са првомајских такмичења, а увече свечану ,,илуминацију“ и евентуално ватромет.
Не треба посебно наглашавати да је велика пажња била посвећена уређењу града пре прославе Првог маја, што је укључивало чишћење улица, брисање „неактуелних и ружних парола и натписа”, уређење травњака и паркова. Врхунац педантности представља напомена да се у најкраћем року, уколико постоји потреба, достави предлог измена назива појединих улица, како би све било у духу новонасталих промена друштвеног и државног уређења.
Коришћена литература:
Тојнби, Џ. Арнолд. 1971. Истраживање историје. Београд: Просвета.
Драгана Ћираковић, Ивана Петровић, Јелена Субић. 2013. Каталог изложбе Празници и култура сећања. Нови Сад: Архив Војводине 2013.
Извори:
Архив Војводине, Ф. 334, а.ј. 9169, Распис Агитпроп комисије Покрајинског комитета Комунистичке партије Србије, Нови Сад, 10. април 1946.
Чланак је публикован у марту 2019. године.