Саговорник који је похађао ову школу почетком и средином шездесетих година, приликом разговора о њој, између осталог је истакао „како је то била прва експериментална школа у Новом Саду, односно „огледна школа која баш и није била на адекватном педагошком нивоу”. Он је истакао „да су учионице имале обичан дрвени намештај, али да су кабинети за физику, хемију, ликовно и друго у то време били изузетно добро опремљени”. Сећа се и „јако добро опремљене фискултурне сале”, какву је у том периоду имала „једино ова школа у граду”. Информант је описујући изглед „модерно сређене трпезарије”, описивао ужину, која се по његовим речима састојала најчешће од „хлеба намазаног паштетом, маргарином или џемом”, затим „од крофни, различитих сендвича и кифли”. У сећању му је остало и „млеко у праху ужасног укуса које је било страшно ошећерено крајње лошег мириса и још гаднијег укуса”. Информант напомиње како је њему „цела трпезарија смрдела на то млеко, па му је било мука да било шта једе”. У делу у који се улазило у трпезарију „постојали су велики умиваоници где су сви прали руке пре и после ужине”, док је саговорник, како истиче „највише испирао уста од тог одвратног млека”.
Други информант је описивао двориште школе, посебно део који се налазио између „трпезарије и фискултурне сале” на којем је данас кошаркашко игралиште са малим трибинама. Према његовим речима, некада је то била „неравна травната површина са брдашцем” на којем су се током зимских месеци „у време одмора и после школе играли тоцирања”. Описујући „тоцирање”, саговорник је истакао како је то била игра у којој је био циљ „да се низбрдо спуштају по леду у усправном положају”. Према његовим речима „њему то није успевало, већ се спуштао чучећи, док су само појединци умели да се спусте по залеђеној површини у усправном положају”. Сећа се како су „старији ђаци најпре када би пао снег припремили површину за тоцирање који су звали тоце и коју су направили тако што би јако добро углачали снег или га полили водом како би се тај део смрзнуо”. Причајући о „тоцирању”, саговорник је такође истакао „да су неки хватали залет од по неколико метара и затим се успешно усправно тоцирали, али да је највећи број њих падао покушавајући да изведе ту вратоломију”.