Је­дан о ис­пи­та­ни­ка са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о лич­ним се­ћа­њи­ма на про­сто­ру гра­да, ис­та­као је „да су се он и ње­го­ви школ­ски дру­го­ви че­сто игра­ли на огра­ди око згра­де Ба­но­ви­не”. Опи­су­ју­ћи ка­рак­те­ри­сти­ке игре он је ре­као ка­ко се игра са­сто­ја­ла „у то­ме да су де­ца хо­да­ла по огра­ди ко­ја је окру­жи­ва­ла Ба­но­ви­ну” на тај на­чин што су хо­да­ли по њој и да је циљ био „да се што ду­же оста­не на огра­ди док не­ко не би из­гу­био рав­но­те­жу и пао са ње или док их пор­тир не би оте­рао ода­тле”. Од­но­сно, по­бед­ник игре би био онај „ко­ји је нај­ду­же остао на огра­ди”.