Је­дан од ин­фор­ма­на­та са ко­јим је во­ђен раз­го­вор, при­се­ћа се ка­ко је по­чет­ком ше­зде­се­тих го­ди­на XX ве­ка као ђак ОШ „Ђор­ђе На­то­ше­вић” од­ла­зио на школ­ске си­сте­мат­ске пре­гле­де у ђач­ку по­ли­кли­ни­ку на углу Ње­го­ше­ве и Ули­це Јо­ва­на Су­бо­ти­ћа. При­ли­ком раз­го­во­ра, са­го­вор­ник је по­себ­но ис­та­као ка­ко се се­ћа да су пре са­мог си­сте­мат­ског пре­гле­да обич­но има­ли уло­гу „да жа­ра­чем про­чи­сте ка­ље­ву пећ” ко­ја је би­ла у функ­ци­ји. Са­го­вор­ник на­во­ди ка­ко су се он и оста­ли уче­ни­ци „утр­ки­ва­ли ко ће пр­ви до­ћи до жа­ра­ча” ка­ко би има­ли „то за­до­вољ­ство да про­чач­ка­ју ка­ље­ву пећ”. Сре­ђи­ва­ње пе­ћи је би­ла не­ка вр­ста оба­ве­зе ко­ју је уче­ни­ци­ма да­ва­ла де­жур­на ме­ди­цин­ска се­стра ко­ја је при­су­ство­ва­ла си­сте­мат­ском пре­гле­ду уче­ни­ка. Са­го­вор­ник на­во­ди да је „бол­ни­чар­ка да­ва­ла ово за­ду­же­ње, ка­ко она не би мора­ла то да ра­ди”. Пре­ма се­ћа­њу ин­фор­ман­та, јед­ном при­ли­ком је до­шло до то­га „да је ис­пао жар из пе­ћи на под, при­ли­ком чи­шће­ња”, на­кон то­га су се за­тим он и ње­го­ви вр­шња­ци игра­ли тим жа­ром, од­но­сно на­вео је „да је би­ло ра­зних до­го­дов­шти­на са тим жа­ром”.