Је­дан од са­го­вор­ни­ка са ко­јим је раз­го­ва­ра­но о не­ка­да­шњем млеч­ном ре­сто­ра­ну, ис­та­као је ка­ко је он био по­знат по „ма­сном бу­ре­ку” и ка­ко је овај ре­сто­ран био је­дан од „нај­ве­ћих млеч­них ре­сто­ра­на у гра­ду”. Од­ла­зио је ре­дов­но у ње­га „све док ни­је за­тво­рен сре­ди­ном се­дам­де­се­тих го­ди­на ка­да је пре­у­ре­ђен у Грил”. Се­ћа се ка­ко је у овај ре­сто­ран од­ла­зио као де­те „по­чет­ком ше­зде­се­тих го­ди­на” и ка­ко ни­ка­да ни­је мо­гао „да по­је­де цео бу­рек”, та­ко да је оста­так бу­ре­ка обич­но по­сле ње­га „јео ње­гов отац”. Ис­пи­та­ник је та­ко­ђе ис­та­као да се се­ћа „алу­ми­ни­јум­ских ви­љу­шки ко­је му се ни­су до­па­да­ле” и да му се мно­го ви­ше до­па­дао „млеч­ни ре­сто­ран код би­о­ско­па Зве­зда у ко­јем су би­ле ви­љу­шке од рост­фра­ја”. Ка­сни­је је „Млеч­ни ре­сто­ран пре­у­ре­ђен ка­да је по­стао елек­трични Грил ре­сто­ран”, ис­та­као је са­го­вор­ник.
Дру­га ин­фор­мант­ки­ња са ко­јом је оба­вљен раз­го­вор о не­ка­да­шњем млач­ном ре­сто­ра­ну, од­но­сно ка­ко га је она зва­ла ’млеч­њак-грил’, ис­та­кла је да је „се­дам­де­се­тих го­ди­на до­ла­зи­ла као де­вој­ка са дру­штвом да је­де ра­зно­ра­зне ства­ри ко­је су при­пре­ма­не на гри­лу”, као и да „се се­ћа ре­до­ва за по­га­чи­це и ме­ки­ке” ко­ји­ма је „це­на би­ла ја­ко ни­ска” и ко­је су „се про­да­ва­ле у ве­ли­ким ко­ли­чи­на­ма”.
Тре­ћи ис­пи­та­ник са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о млеч­ним ре­сто­ра­ни­ма и ка­фе-по­сла­сти­чар­ни­ци За­греб, ис­та­као је ка­ко су „нај­бо­љи сен­дви­чи” би­ли упра­во у овом ре­сто­ра­ну, од­но­сно, ка­ко га је он на­звао млеч­њак. Пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу, они у „три­на­е­сти­ци и За­гре­бу ни­су би­ли ни до чла­на­ка они­ма у млеч­ња­ку”.