Један од саговорника који је веома често од средине шездесетих све до затварања ресторана  посећивао Шаран, истакао је како је ,,ресторан припадао ланцу градских ресторана Слобода, која је била друштвено предузеће”. Изузев хране која је по његовој оцени ,,била приступачна и солидног квалитета”, посебно ,,понуда дневног менија” као и специјалитета од рибе а посебно ,,рибље чорбе која је служена у лепим бакарним котлићима”, посебно му је у сећању остао специфичан ентеријер ресторана. Описивајући унутрашње уређење ресторана саговорник је, између осталог рекао, како се сећа да је био уређен у ,,лепој тамној ламперији са засвођеним луковима на таваницама и масивним стубовима између лукова у ресторанској сали.” Саговорник је такође истакао како је ,,под ресторана био од гранита” и како су зидови ,,у делу изнад ламперије као и таваница увек били окречени неким окер пријатним нијансама боја” које су се ,,уклапале са столовима за госте”, односно ,,које су биле од дрвета са правим ресторанским столњацима”. Такво уређење ,,му је увек отвралао апетит”. Посебно су му у сећању остале ,,препариране рибе, мередови и аласка мреже”, које су ,,украшавале поједине зидове”. Сећа се да је у почетку када је још као дете са родитељима одлазио у ресторан, некада у њему у ,,великом прозору-излогу окренутом ка Пашићевој” постојао и ,,велики акваријум са шаранима” који је ,,касније склоњен”. Саговорник је истакао како је на ручак у почетку одлазио ,,са родитељима недељом”, а касније ,,и током радних дана сам или са неким”.