Ин­фор­мант са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о не­ка­да­шњем Же­же­ље­вом мо­сту, ис­та­као је „да ка­да је са­гра­ђен мост, сви су од­ла­зи­ли да га ви­де, укљу­чу­ју­ћи и ње­га са ро­ди­те­љи­ма, по­што је та­да још био осно­вац, па га ни­су пу­шта­ли да иде та­ко да­ле­ко од ста­на сам”. Са­го­вор­ник је та­ко­ђе ис­та­као да је ка­сни­је од­ла­зе­ћи са дру­го­ви­ма на мост „по­вре­ме­но ви­ђао ман­гу­пе са Кли­се, Де­те­ли­на­ре и Ви­дов­дан­ског на­се­ља ко­ји су хо­да­ли по ње­го­вим лу­ко­ви­ма, иа­ко је то би­ло стро­го за­бра­ње­но”. Нај­че­шће, су пре­ко лу­ко­ва „пре­ла­зи­ли че­тво­ро­но­шке”, ма­да је „би­ло и та­квих ко­ји су ус­прав­но хо­да­ли по лу­ко­ви­ма, ка­ко би се до­ка­за­ли и ка­сни­је пра­ви­ли ва­жни”. Ис­пи­та­ник се та­ко­ђе се­ћа „ка­ко се на кор­зоу че­сто пре­при­ча­ва­ло о од­ре­ђе­ним мом­ци­ма, ка­ко су пре­шли пре­ко лу­ко­ва мо­ста”, од­но­сно, ка­ко „су се они ко­ји су га пре­ла­зи­ли, пра­ви­ли ја­ко ва­жни пред дру­штвом”, и ка­ко „су би­ли це­ње­ни због њи­хо­вог хра­брог под­ви­га”, о че­му се „по­себ­но при­ча­ло на кор­зоу”.