Са­го­вор­ник са ко­јим је оба­вљен кра­ћи раз­го­вор о Ал­бу­су ко­ји се на­ла­зио на кра­ју Рад­нич­ке ули­це бли­же Ду­на­ву, од­но­сно пре­ко пу­та ОШ „Ђор­ђе На­то­ше­вић” у ко­ју „је он ина­че ишао”, се­ћа се „од­врат­ног смра­да ко­је је из дим­ња­ка ис­пу­штао Ал­бус”. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма „то је би­ло не­под­но­шљи­во” а по­себ­но је би­ло „не­схва­тљи­во што се основ­на шко­ла” у ко­ју је ишао, на­ла­зи­ла „пре­ко пу­та Ал­бу­са”. Ин­фор­мант је опи­си­вао ка­ко се по­сту­па­ло у шко­ли то­ком на­ста­ве ка­да је фа­бри­ка „ис­пу­шта­ла отров­не и не­при­јат­не га­со­ве”. То је би­ло по­чет­ком ше­зде­се­тих го­ди­на, ка­да је он „ишао у ни­же раз­ре­де основ­не шко­ле”. Обич­но би, чим би на­слу­ти­ли ми­рис „учи­те­љи­ца мо­мен­тал­но за­тва­ра­ла све про­зо­ре на учи­о­ни­ци ко­ја је би­ла окре­ну­та ка Рад­нич­кој ули­ци”, од­но­сно „гла­сно би по­че­ла да ви­че, за­тво­ри­те про­зо­ре”. На­кон то­га „по­сле из­ве­сног вре­ме­на, сла­ла би из­вид­ни­цу да уста­но­ви да ли је про­шао та­лас смр­дљи­вог га­са”. Из­вид­ни­ца се за­пра­во са­сто­ја­ла „од јед­ног уче­ни­ка ко­ји је пре­ко ход­ни­ка иза­шао на ули­цу ис­пред шко­ле да про­ве­ри да ли се још увек осе­ћа отро­ван гас”, на­кон то­га би се „вра­тио у учи­о­ни­цу да ка­же да ли се про­зо­ри мо­гу отво­ри­ти, или још увек мо­ра­ју оста­ти за­тво­ре­ни”. Са­го­вор­ник је, при­ча­ју­ћи о овом по­ступ­ку, кроз смех ис­та­као „ка­ко су сви се утр­ки­ва­ли же­ле­ћи да баш они бу­ду из­вид­ни­це”. Ме­ђу­тим, иа­ко је „сва­ко хтео да бу­де из­вид­ни­ца, са­мо су не­ки има­ли ту при­ви­ле­ги­ју”.
Дру­ги ин­фор­мант са ко­јим је из­ме­ђу оста­лог оба­вљен раз­го­вор и о Ал­бу­су, се­ћа се „ка­ко је на жи­ча­ној огра­ди Ал­бу­са ко­ји је про­из­во­дио са­пу­не и хе­миј­ске про­из­во­де ра­стао ис­пре­пле­тан ки­се­љак ко­ји је био као не­ка пу­за­ви­ца”, ко­га су „по­вре­ме­но као де­ца је­ли”. Са­го­вор­ник је кроз смех ис­та­као „да је ве­ро­ват­но тај ки­се­љак био на­пу­њен отро­вом с об­зи­ром на стра­шно не­при­јат­не ми­ри­се ко­ји је ис­пу­штао Ал­бус из сво­јих про­из­вод­них по­го­на”, али и да се, ко­ли­ко „он зна, ни­ка­да ни­ко од деце ни­је отро­вао кон­зу­ми­ра­ју­ћи ње­го­ве ки­се­ле и ве­ро­ват­но за­тро­ва­не пло­до­ве”.