Присећајући се како је током шездесетих година „као дете заједно са оцем ишао да купује ципеле”, саговорник са којим је обављен разговор о овој продавници је истакао „како није волео да проба различиту обућу у више радњи” и како је због тога „скоро увек са татом започињао и завршавао трговину у Борову”. Испитаник се присећао куповине обуће за себе са смехом, истичући да без обзира на то „што је у Пашићевој, Јеврејској и Змај Јовиној улици био велики број радњи са обућом”, он „није никако волео да испробава различите ципеле”, тако да је за њега „постојало само Борово и ништа друго”. Једино је „једном или двапут купио нешто у некој продавници у Пашићевој”, зато што у „Борову нису имали његову величину ципела”. Информант је такође напоменуо да се „и данас с муком сећа, како му је то испробавање у више радњи, јако тешко пало”.
Други саговорника са којим је обављен краћи разговор о Борову, истакао је „да је продавница имала одличан избор квалитетне гумене обуће”, а да је касније на њеном месту отворена продавница „Узор-акустика, где су се продавале грамофонске плоче, игле, грамофони и остала аудио-техника”. Испитаник је такође истакао „како су му у Борову родитељи купили прве праве патике”.