Лична сећања на некадашњу Робну кућу НОРК

Ис­пи­та­ник са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о овој роб­ној ку­ћи ис­ти­че „ка­ко је она би­ла хит ка­да је отво­ре­на” као и да је „би­ла ја­ко по­пу­лар­на на­ро­чи­то се­дам­де­се­тих го­ди­на”. Он је ис­та­као ка­ко је „Норк био са­вре­ме­ни пан­дан Про­гре­су и Узо­ру” и да су се, ка­да је отво­рен „сви чу­ди­ли због по­крет­ног сте­пе­ни­шта ко­је је имао”. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма „Но­во­сад­ска ор­га­ни­за­ци­ја роб­них ку­ћа је би­ла по­пу­лар­на и што је има­ла два спра­та”, од­но­сно због ве­ли­чи­не про­дај­ног про­сто­ра.
Дру­ги са­го­вор­ник ис­ти­че да су се на­кон што је отво­рен Норк, као што су пре то­га по­сто­ја­ли „љу­би­те­љи Про­гре­са или Узо­ра”, по­ја­ви­ли и „љу­би­те­љи Нор­ка”, иа­ко да ни­ко „од њих ни­је знао да об­ја­сни за­што су љу­би­те­љи Про­гре­са, Узо­ра или Нор­ка”. Он се при­се­ћа ка­ко је то­ком се­дам­де­се­тих го­ди­на стал­но „слу­шао по гра­ду ме­ђу про­ла­зни­ци­ма” или од „сво­јих по­зна­ни­ка о Нор­ку”, од­но­сно о то­ме „ка­ко иду у Норк”. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, ка­да је отво­рен Норк, мно­ги ви­ше ни­су же­ле­ли да „од­ла­зе у Про­грес и Узор твр­де­ћи да су за­ста­ре­ли” у од­но­су на Норк у ко­јем је био ве­ћи из­бор про­из­во­да.
Ис­пи­та­ни­ца са ко­јом је оба­вљен раз­го­вор о Нор­ку, ис­ти­че да је „он био пра­ви хит ме­ђу Но­во­са­ђа­ни­ма ка­да су га отво­ри­ли”, али и да су „це­не би­ле ви­ше не­го у Про­гре­су и Узо­ру”. Та­ко­ђе, се­ћа се, да су се „љу­ди хва­ли­ли да су не­ку ствар ку­пи­ли у Нор­ку”. Ме­ђу­тим, пре­ма ње­ним ре­чи­ма, број­ни љу­ди по­пут ње на при­мер ко­ји су во­ле­ли Про­грес, или они ко­ји су во­ле­ли Узор „ни­су се про­да­ва­ли ла­ко”, од­но­сно ни­су „пра­ви­ли фа­му од Нор­ка”. Се­ћа се ка­ко „њен по­зна­ник ко­ји је во­лео Про­грес на­мер­но ни­је ку­по­вао у Нор­ку”, при че­му је твр­дио „ка­ко не­ће да ку­пу­је у Нор­ку за­то што та­мо ку­пу­ју сви на­пу­ва­ни”.

Scroll to Top
Skip to content