Је­дан од ин­фор­ма­на­та са ко­јим је раз­го­ва­ра­но, ис­та­као је ка­ко је „пре по­чет­ка школ­ске го­ди­не ишао у Сто­текс да об­но­ви гар­де­ро­бу. Се­ћа се ка­ко је се­дам­де­се­тих го­ди­на увек „оби­ла­зио у Сто­текс, тра­же­ћи „не­ку по­себ­ну и је­дин­стве­ну то­пер јак­ну”.
Дру­ги са­го­вор­ник је ис­та­као „да је он са по­ро­ди­цом нај­ви­ше од­ла­зио у ку­по­ви­ну у Норк или Сто­текс, где се мо­гло „на­ћи увек све што је тре­ба­ло”. Ин­фор­мант је ис­та­као ка­ко му је „био оми­ље­ни штанд са играч­ка­ма” и да је по­чет­ком се­дам­де­се­тих, „ка­да је био де­те”, ште­део но­вац ка­ко би ку­пио „раз­ли­чи­те ме­ха­нич­ке играч­ке на на­ви­ја­ње”. Са­го­вор­ник се се­тио „ка­ко је јед­ном до­био ли­ме­ни ави­он на на­ви­ја­ње”, ко­ји ми је „био оми­ље­на играч­ка и ко­ју је са­чу­вао до да­нас”. Он је та­ко­ђе ис­та­као, да је ка­сни­је „ка­да је већ био мла­дић”, по пра­ви­лу купо­вао „гар­де­ро­бу у Сто­тек­су, а за­тим ка­сни­је и у Ба­за­ру”.
Са­го­вор­ни­ца, ко­ја је од­ла­зи­ла у роб­ну ку­ћу Ба­зар, на­кон што је по­чет­ком осам­де­се­тих го­ди­на отво­ре­на на ме­сту Сто­тек­са, ис­та­кла је „ка­ко је то би­ла нај­ве­ћа и нај­бо­ље опре­мље­на роб­на ку­ћа у гра­ду у ко­јој је мо­гло да се па­за­ри све што тре­ба, од оде­ће до бе­ле тех­ни­ке”. Иста са­го­вор­ни­ца ис­ти­че да би „ка­да је са сво­јом та­да ма­лом де­цом од­ла­зи­ла у Ба­зар”, увек уба­ци­ва­ла же­тон у „ме­ха­нич­ког ко­њи­ћа или ави­он” ко­ји су би­ли на „спра­ту Ба­за­ра” и да „су ње­на де­ца „обо­жа­ва­ла да се во­зе на овим играч­ка­ма”. Ин­фор­мант­ки­ња је ис­та­кла „да ка­да су се де­ца сми­ри­ла на­кон не­ко­ли­ко во­жњи, па је мо­гла је да се по­све­ти ку­по­ви­ни гар­де­ро­бе”. Она је та­ко­ђе на­по­ме­нула „да је ина­че сва­ки пут ка­да је са де­цом, ше­та­ла по цен­тру”, по пра­ви­лу „ишла с њи­ма у Ба­зар да се по не­ко­ли­ко пута во­за­ју на ави­он­чи­ћу или да ја­шу на ко­њи­ћу”.