У Ули­ци До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа, 21. ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не, при­пад­ни­ци ма­ђар­ске жан­дар­ме­ри­је су стре­ља­ли јед­ну је­вреј­ску по­ро­ди­цу у њи­хо­вој ку­ћи. Том при­ли­ком су уби­је­ни су­пру­жни­ци, као и њи­хо­во тро­је де­це од ко­јих је нај­мла­ђе би­ло ста­ро­сти око три ме­се­ца. Је­дан члан ове по­ро­ди­це је сти­ца­јем окол­но­сти пре­жи­вео стре­ља­ње, по­што се оне­све­стио на­кон што му је ме­так окр­знуо уво. Он је, по­што је до­шао све­сти, оти­шао у Ка­пе­та­ни­ју (цен­трал­ну упра­ву по­ли­ци­је), ка­ко би при­ја­вио слу­чај и под­нео жал­бу. На осно­ву из­во­ра ко­ји­ма се дис­по­ну­је, а ко­ји су са­чи­ње­ни пре­ма из­ве­шта­ји­ма тро­ји­це ма­ђар­ских чи­нов­ни­ка (по­ли­цај­ца, под­о­фи­ци­ра и де­тек­ти­ва), са­зна­је се да је сле­де­ћег да­на, 22. ја­ну­а­ра, пре­жи­ве­ли од­ве­ден до оба­ле Ду­на­ва где је стре­љан и ба­чен под лед. У Ду­нав су прет­ход­но ба­че­на и те­ла дру­гих чла­но­ва ове по­ро­ди­це ко­ји су уби­је­ни у њи­хо­вој ку­ћи.