Та­ко­зва­на про­ла­зна На­ма, про­дав­ни­ца оде­ће, на­ла­зи­ла се из­ме­ђу да­на­шњег По­зо­ри­шног тр­га и Ули­це краља Алек­сан­дра, од­но­сно има­ла је два ула­за из две па­ра­лел­не ули­це, те је сто­га ме­ђу гра­ђа­ни­ма Но­вог Са­да по­пу­лар­но на­зи­ва­на „про­ла­зна”.
Јед­на од ин­фор­мант­ки­ња са ко­јом је во­ђен раз­го­вор о овој про­дав­ни­ци, об­ја­шња­ва­ла је на ко­јој се ло­ка­ци­ји она на­ла­зи­ла ис­ти­чу­ћи да је „је­дан од ула­за био на ме­сту Па­ри­ског ма­га­зи­на”. Она је у про­дав­ни­ци ку­по­ва­ла „раз­ли­чи­те ства­ри од осам­де­се­тих го­ди­на па све док ни­је за­тво­ре­на”. Са­го­вор­ни­ца је ис­та­кла „ка­ко је На­ма би­ла у гра­ду по­зна­та по бо­љој ро­би не­го у Про­гре­су или Узо­ру”.
Ин­фор­мант са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о овој про­дав­ни­ци се­ћа се да је као де­чак још то­ком ше­зде­се­тих го­ди­на „че­сто са ма­мом од­ла­зио” у ту про­дав­ни­цу и да ју је звао „про­ла­зна Ма­ма”, с об­зи­ром на то да је ње­го­ва мај­ка „ве­чи­то би­ла у тој про­дав­ни­ци”. Та­ко­ђе, се­ћа се ка­ко је во­лео са­мо­стал­но да про­ла­зи кроз њу, ко­ри­сте­ћи је као „про­лаз и пре­чи­цу из­ме­ђу две ули­це”. Се­ћа се, да се у кру­гу ње­го­ве по­ро­ди­це „ја­ко че­сто при­ча­ло о про­ла­зној На­ми” и да је она „би­ла по­јам”.