Спо­ме­ник у об­ли­ку ка­ме­ног обе­ли­ска ко­ји је да­нас ло­ци­ран не­по­сред­но по­ред ста­ди­о­на ФК Пе­тро­ва­ра­дин, на иви­ци на­си­па пру­ге Но­ви Сад­–Бе­о­град, по­све­ћен је ци­ви­ли­ма из Ба­тај­ни­це ко­је су ау­стро­у­гар­ске вла­сти стре­ља­ле 17. сеп­тем­бра 1914. го­ди­не у знак од­ма­зде на­кон про­до­ра де­ло­ва срп­ске Пр­ве ар­ми­је у Срем по­сле ње­не по­бе­де у Цер­ској би­ци 1914. го­ди­не. Је­да­на­ест мла­ди­ћа ко­ји су стре­ља­ни на овој ло­ка­ци­ји у при­су­ству њи­хо­вих по­ро­ди­ца по­ко­па­ни су су­тра­дан у ма­сов­ну гроб­ни­цу не­да­ле­ко од ло­ка­ци­је стре­ља­ња. На­кон по­вла­че­ња срп­ске вој­ске из Сре­ма, ау­стро­у­гар­ски вој­ни­ци су ве­ли­ки број гра­ђа­на Ба­тај­ни­це де­пор­то­ва­ли сточ­ним ва­го­ни­ма у Пе­тро­ва­ра­дин, а за­тим су их пре­ба­ци­ли у осјеч­ки ло­гор у ко­ме су оста­ли прак­тич­но до кра­ја Пр­вог свет­ског ра­та. Про­це­њу­је се да су ау­стро­у­гар­ске вла­сти у знак од­ма­зде ухап­си­ле и де­пор­то­ва­ле у ло­го­ре пре­ко 2.000 ли­ца.
Чла­но­ви Со­кол­ског дру­штва – Пе­тро­ва­ра­дин, 1934. го­ди­не ус­пе­ли су да про­на­ђу ло­ка­ци­ју гроб­ни­це жр­та­ва, на­кон то­га је усле­ди­ла из­град­ња спо­мен-обе­леж­ја ко­је је фи­нан­си­ра­но сред­стви­ма та­да­шњег гра­до­на­чел­ни­ка Но­вог Са­да, Бра­ни­сла­ва Бо­ро­те. Спо­ме­ник је по­ста­вљен два­де­сет го­ди­на на­кон тра­гич­ног до­га­ђа­ја у кон­тек­сту на­гла­ше­не сла­во­фил­ске и ју­го­сло­вен­ске тра­ди­ци­је со­кол­ског по­кре­та ко­ји је ини­ци­рао из­град­њу овог спо­мен- -обе­леж­ја.
Из­вор­но је спо­ме­ник у об­ли­ку ка­ме­ног обе­ли­ска са ис­пи­са­ним име­ни­ма жр­та­ва био по­ста­вљен на уз­диг­ну­тој зе­мља­ној хум­ци ко­ја је до­ми­ни­ра­ла окол­ним пла­то­ом. Ме­ђу­тим, већ 1941. го­ди­не, уста­шки ре­жим НДХ под чи­јом је оку­па­ци­о­ном кон­тро­лом би­ла те­ри­то­ри­ја Сре­ма, оште­тио је ка­ме­ни обе­лиск, обо­рио га и за­ко­пао у зе­мљу и на тај на­чин уни­штио сва­ку на­зна­ку по­сто­ја­ња овог обе­леж­ја. Тен­ден­ци­ја за­ти­ра­ња и уни­шта­ва­ња ма­те­ри­јал­них оста­та­ка про­шло­сти ве­за­не за про­шлост Ср­ба, као и за иде­ју ју­го­сло­вен­ства, пред­ста­вља­ла је јед­ну од основ­них ка­рак­те­ри­сти­ка ге­но­цид­ног уста­шког ре­жи­ма НДХ као ква­зи­по­ли­тич­ког су­бјек­та ус­по­ста­вље­ног под па­тро­на­том Тре­ћег рај­ха. На­кон Дру­гог свет­ског ра­та, спо­ме­ник је об­но­вљен, али је по­ста­вљен на дру­гој ло­ка­ци­ји, не­по­сред­но по­ред пру­жног на­си­па, чи­ме по­ста­је те­шко уоч­љив и ујед­но из­ло­жен ути­ца­ју де­ва­сти­ра­ју­ћих факто­ра про­и­за­шлих из фре­квент­ног же­ле­знич­ког са­о­бра­ћа­ја. Про­ме­на ло­ка­ци­је спо­мен-обе­леж­ја при­ли­ком ње­го­ве об­но­ве на­кон Дру­гог свет­ског ра­та мо­же се ту­ма­чи­ти оп­штим трен­дом мар­ги­на­ли­зо­ва­ња ме­ста се­ћа­ња из Пр­вог свет­ског ра­та и њи­хо­вог иде­о­ло­шког по­ти­ски­ва­ња од стра­не ко­му­ни­стич­ког ре­жи­ма у од­но­су на спо­ме­ни­ке и ло­ка­ци­је ве­за­не за до­га­ђа­је из На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ке бор­бе, од­но­сно из пе­ри­о­да Дру­гог свет­ског ра­та. У скла­ду са ова­квом по­ли­ти­ком ово спо­мен-обе­леж­је је вре­ме­ном ско­ро у пот­пу­но­сти за­пу­ште­но и за­ра­сло у ко­ров, те је прак­тич­но би­ло за­бо­ра­вље­но, ако из­у­зме­мо јед­но­го­ди­шње, и це­ре­мо­ни­јал­но по­ла­га­ње ве­на­ца од стра­не де­ле­га­ци­је СУБ­НОР-а.
О зна­ча­ју њи­хо­вог стра­да­ња у оно­вре­ме­ном дру­штве­ном кон­тек­сту, све­до­чи и нат­пис на спо­ме­ни­ку: „Овде су 17. септ. 1914. год. стре­ља­ни и ов­де ле­же ко­сти на­род­них му­че­ни­ка из Ба­тај­ни­це […] Све­тла су њи­хо­ва име­на”, ко­ји упу­ћу­је по­сма­тра­ча на ис­так­ну­ти ме­мо­ри­јал­ни ка­рак­тер ло­ка­ци­је као и на мар­тир­ство стра­да­лих.