Информант са којим је разговарано о комисионима у граду, истакао је да је као дете у комисиону који се налазио „поред некадашње продавнице Зенит и књижаре Свјетлост”, средином шездесетих година „попут све остале деце у њима најчешће куповао жваке” и како је „то било нешто невероватно”. Посебно се сећа „цигарет жвака”, као и „базока жвака у облику квадра – мале плочице”, које су према његовим речима „биле укусне с обзиром на то да су биле из увоза” за разлику од свих жвака „домаће производње код којих се највише осећао шећер”. Саговорник је истакао „да су те жваке биле јако скупе, да су доношене из Америке” и да су „се продавале на комад или чак на пола комада”. Испитаник је истакао да су оне заправо представљале „углавном имитацију камел цигарета” с обзиром на то да им „је и кутија била слична камел цигаретама”. Такође, напомиње како су базока жваке „имале сличице, док их цигарет жваке нису имале”. Сећа се како је жвакање тих жвака представљало неку врсту „имиџа у основној школи”, као и да су „деца развлачиле те жваке како би се видело да су розе боје” за разлику од „домаћих које су биле беле боје”. Причајући како је куповао жваке у комисионима, сетио се како је његов друг из разреда једном „украо новац од родитеља” и како је „купио целу кутију тих жвака” о чему је „причала цела школа”. Напомиње да су га приликом куповине „цигарет жвака”, „пет пута питали да ли он има пара, пре него што су откуцали на регистар машини то паковање жвака”. Испитаник је такође навео како су домаће жваке које „су се звале фаворит” најчешће он и његови другови „куповали у Прогресу”, као и да су оне биле у облику „малих танких плочица и јако тврде са неким сличицама фудбалера”. За разлику од увозних жвака, према речима саговорника „Фаворит се тешко жвакао и на крају се гутао јер није имао еластичност”. Причајући о куповини иностраних жвака саговорник је такође истакао „како су многи жваке преко ноћи држали у чаши или шољи воде”, односно да их нису бацали „и по неколико дана”, као и да су „многи, као и он и његова сестра” често „дрвеним розе или црвеним бојицама бојили обичне жваке” како би се „у школи хвалили да жваћу базоку”