Саговорник који је ишао у ОШ „Ђорђе Натошевић”, сећа се да је „као основац пажљиво прелазио пружни прелаз” који се налазио на овој локацији „приликом одласка у школу”. Према његовим речима „пруга је овде пролазила док је ишао у први и други разред”. Саговорник се сећа „како су се сви чврсто држали за руке на прелазу, како случајно не би неко истрчао под воз”. Локомотива је приликом приближавања прелазу „јако пиштала како би упозорила”, оне који су прелазили пругу. Информант је такође истакао да када је гледао како „парна локомотива пролази”, размишљао „како би волео да буде машиновођа”, иако је „знао да је то озбиљан посао и да би тешко могао то да буде, али је размишљао како би могао да буде ложач”, кога би често приликом проласка воза „виђао како вири кроз прозор локомотиве”. Према његовим речима „ложач је увек имао црно зачађено лице од гара”, односно од „угља којим се ложила локомотива”, док је „машиновођа такође био нешто мање загарављен, али је имао озбиљан израз лица”.
Лична сећања на пружни прелаз на углу улица Максима Горког и Стевана Мусића
- Улица Максима Горког