У Касарни која је лоцирана у Футошкој улици, мађарске окупационе трупе стрељале су једанаест особа. Идентификација над овим лицима никада није спроведена и сва лица су сахрањена 19. априла 1941. године у заједничкој гробници на Успенском гробљу.
У комплексу ове касарне, у више наврата током Другог светског рата извршене су и егзекуције над учесницима НОП-а. О томе сведочи и спомен-плоча која је постављена у знак сећања на погубљење које је спроведено над неколицином учесника НОП-а 25. новембра 1941. године, као и спомен-плоча посвећена сећању на народног хероја Светозара Марковића Тозу који је такође погубљен у кругу Касарне. Спомен-табле које су постављене на фронтални део фасаде касарне поред главног улаза садржајем текста упућују на конкретан догађај, односно на мартирство и херојство убијених. Постављање ових спомен-плоча треба сагледати у контексту оновремених идеолошких тенденција државне политике и СКЈ која је тежила инструментализацији локација везаних за револуционарне и ослободилачке тековине, односно истицању места страдања и мучења на којима су окупатори погубили учеснике НОБ-а и друге ратне заробљенике.