Информант са којим је разговарано о некадашњој посластичарници у Поштанској улици, истакао је како је јако често одлазио у њу ,,још као дете а и касније”, односно од раних шездесетих година. Напомиње да је ову посластичарницу можда ,,волео највише у граду и да се за разлику од Нешића где се све топило у устима, овде осећао прави укус колача”. Односно, саговорник је испричао ,,како су колачи билу пуни шећера” што се њему допадало. Најшеће је наручивао ,,вискоке шампите са мрвицама чоколаде на врху”, али и разне оријенталне колаче. ,,Колико се сећа посластичарница је била албанска”, односно саговорник је напоменуо да је посластичар ,,био Албанац”. Такође ја наручивао и ,,сутлијаш са тулумбом” који ,,би на крају залио са оригиналном правом добром и густом бозом”, каква је по његовим речима постојала ,,само на овом месту у граду”.