Новосадска рација 1942. године

У Ра­ко­вач­кој ули­ци на Те­ле­пу, тре­ћег да­на Ра­ци­је стре­ља­ни су гра­ђа­ни ром­ске ет­нич­ке при­пад­но­сти. Та­чан број жр­та­ва ни­је ни при­бли­жно утвр­ђен, али се на осно­ву по­да­та­ка ко­ји­ма се дис­по­ну­је зна да су жан­да­ри гра­ђа­не стре­ља­ли на не­ко­ли­ко ло­ка­ци­ја у ули­ци, док су јед­ну гру­пу уба­ци­ли у ка­ми­он и од­ве­зли ве­ро­ват­но у прав­цу Ду­на­ва, од­но­сно ме­ста […]

Овај обје­кат пред­ста­вља кључ­ну згра­ду за до­га­ђа­је ко­ји су се од­и­гра­ли то­ком Но­во­сад­ске ра­ци­је, с об­зи­ром на то да је кроз ње­га про­шло не­ко­ли­ко хи­ља­да гра­ђа­на Но­вог Са­да ко­ји су на ову ло­ка­ци­ју до­во­ђе­ни због ле­ги­ти­ми­са­ња и про­ве­ре пред по­себ­но оформ­ље­ну ко­ми­си­ју од чи­је је од­лу­ке за­ви­си­ло да ли ће би­ти пу­ште­ни, или (што је

Ма­сов­на по­гу­бље­ња ци­вил­ног ста­нов­ни­штва ко­ја су се тре­ћег да­на Ра­ци­је, 23. ја­ну­а­ра, спро­во­ди­ла дуж Ми­ле­ти­ће­ве ули­це, као и на углу ове ули­це са Триф­ко­ви­ће­вим тр­гом и Грч­ко­школ­ском, нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­је осли­ка­ва­ју бру­тал­ност и мон­стру­о­зни ка­рак­тер из­ве­де­не ак­ци­је.Ве­ћи­на по­гу­бље­них су би­ли жи­те­љи Ми­ле­ти­ће­ве и окол­них ули­ца. Они су би­ли ла­жно и тен­ден­ци­о­зно оп­ту­жи­ва­ни за на­вод­ни от­пор ору­жа­ној си­ли.

Тре­ћег да­на Ра­ци­је, 23. ја­ну­а­ра, вој­ни­ци и жан­да­ри, из­вр­ши­ли су стре­ља­ња ви­ше гру­па гра­ђа­на на не­ко­ли­ко ме­ста дуж Ду­нав­ске ули­це. Пре­ма из­ја­ва­ма све­до­ка до­га­ђа­ја, те­ла по­би­је­них су на­кон то­га од­ву­кли до оба­ле Ду­на­ва и ба­ци­ли их у ре­ку кроз ру­пе на­пра­вље­не у ле­ду. Нај­ма­сов­ни­ја стре­ља­ња су вр­ше­на на кра­ју Ду­нав­ске ули­це пре­ма Ду­на­ву, од­но­сно на

У Гундулићевој улици је до сада идентификована једна жртва која је убијена током Новосадске рације.

У Ули­ци До­сто­јев­ског до са­да је иден­ти­фи­ко­ва­но шест жр­та­ва ко­је су уби­је­не то­ком тра­ја­ња Но­во­сад­ске ра­ци­је. По­сто­је ин­ди­ци­је да је број уби­је­них ли­ца у овој ули­ци знат­но ве­ћи.

У комплексу некадашње Касарне краљ Петар I која је лоцирана у Улици војводе Бојовића, 23. јануара – трећег дана рације, мађарски војници, подофицири и официри, иначе припадници XVI батаљона пограничних ловаца, стрељали су неколико десетина цивила. Највећи број жртава који је живео у околним улицама је био српске националности, а убијено је и неколико Јевреја. Према изјавама

У Ули­ци До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа, 21. ја­ну­а­ра 1942. го­ди­не, при­пад­ни­ци ма­ђар­ске жан­дар­ме­ри­је су стре­ља­ли јед­ну је­вреј­ску по­ро­ди­цу у њи­хо­вој ку­ћи. Том при­ли­ком су уби­је­ни су­пру­жни­ци, као и њи­хо­во тро­је де­це од ко­јих је нај­мла­ђе би­ло ста­ро­сти око три ме­се­ца. Је­дан члан ове по­ро­ди­це је сти­ца­јем окол­но­сти пре­жи­вео стре­ља­ње, по­што се оне­све­стио на­кон што му је ме­так

Тре­ћег да­на Ра­ци­је у Же­ле­знич­кој ули­ци то­ком пре­по­дне­ва ма­ђар­ски вој­ни­ци су уби­ли се­дам ли­ца у њихо­вим по­ро­дич­ним ку­ћа­ма. Жр­тве су би­ле чла­но­ви две­ју је­вреј­ских по­ро­ди­ца. Њи­хо­ва де­ли­мич­но или пот­пу­но го­ла те­ла су за­тим то­ком по­сле­по­дне­ва ка­ми­о­ном од­ве­зе­на пре­ма Ду­на­ву где су ба­че­на у ре­ку. По­ред на­ве­де­них жр­та­ва, у ис­тој ули­ци у ку­па­ти­лу сво­је ку­ће при­ли­ком

На не­ко­ли­ко ло­ка­ци­ја дуж Га­је­ве ули­це то­ком тре­ћег да­на Ра­ци­је при­пад­ни­ци ма­ђар­ских оку­па­ци­о­них тру­па и жан­дар­ме­ри­је стре­ља­ли су не­ко­ли­ко ци­ви­ла у њи­хо­вим ку­ћа­ма и дво­ри­шти­ма. Ве­ћи­на жр­та­ва је би­ла је­вреј­ске на­ци­о­нал­но­сти, а нај­мла­ђа до са­да иден­ти­фи­ко­ва­на жр­тва би­ла је ста­ро­сти све­га се­дам­на­ест да­на.