Период Социјализма

Је­дан од ин­фор­ма­на­та са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о овој про­дав­ни­ци се се­ћа да се увек чу­дио „за­што је мно­го љу­ди во­ле­ло да ку­пу­је пре­храм­бе­не про­из­во­де ис­кљу­чи­во у Ли­па­ру”, с об­зи­ром на то да је „та­квих и слич­них про­дав­ни­ца би­ло и на дру­гим ме­сти­ма у гра­ду”. Упра­во „јед­на од тих осо­ба” ко­ја је ку­по­ва­ла „ско­ро […]

Је­дан од ин­фор­ма­на­та са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о ве­ћем бро­ју про­дав­ни­ца ко­је су у гра­ду по­сто­ја­ле то­ком пе­ри­о­да со­ци­ја­ли­зма, по­ме­нуо је и фар­ба­ру ко­ја „се на­ла­зи­ла на углу Ду­нав­ске са Змај Јо­ви­ном ули­цом и у ко­ју се ула­зи­ло из Змај Јо­ви­не”. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, за раз­ли­ку од ве­ћи­не про­дав­ни­ца ко­је су у Змај Јо­ви­ној

Са­го­вор­ник са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о овој ло­ка­ци­ји је ис­та­као ка­ко су се то­ком ше­зде­се­тих го­ди­на у овој апо­те­ци у ко­јој је ње­го­ва мај­ка ку­по­ва­ла ле­ко­ве док је он био осно­вац, мо­гли ку­пи­ти слат­ки­ши у фор­ми „пу­сли­ца ко­је је ве­ро­ват­но апо­те­ка про­из­во­ди­ла”. При­се­ћа се ка­ко су он и оста­ла де­ца док су че­ка­ли њи­хо­ве

Је­дан од ин­фор­ма­на­та са ко­јим је во­ђен раз­го­вор, при­се­ћа се ка­ко је по­чет­ком ше­зде­се­тих го­ди­на XX ве­ка као ђак ОШ „Ђор­ђе На­то­ше­вић” од­ла­зио на школ­ске си­сте­мат­ске пре­гле­де у ђач­ку по­ли­кли­ни­ку на углу Ње­го­ше­ве и Ули­це Јо­ва­на Су­бо­ти­ћа. При­ли­ком раз­го­во­ра, са­го­вор­ник је по­себ­но ис­та­као ка­ко се се­ћа да су пре са­мог си­сте­мат­ског пре­гле­да обич­но има­ли уло­гу

Обе књи­жа­ре су се од ра­них ше­зде­се­тих го­ди­на на­ла­зи­ле у Змај Јо­ви­ној ули­ци, јед­на пре­ко пу­та дру­ге и за­пра­во су пред­ста­вља­ле глав­не па­пир­ни­це и књи­жа­ре у Но­вом Са­ду. Је­дан од ин­фор­ма­на­та, при­се­ћа­ју­ћи се вре­ме­на када је ишао у основ­ну шко­лу то­ком ше­зде­се­тих го­ди­на, опи­су­ју­ћи ове књи­жа­ре, из­ме­ђу оста­лог је на­вео „да су му оста­ле у

Ин­фор­мант са ко­јим је раз­го­ва­ра­но о ко­ми­си­о­ни­ма у гра­ду, ис­та­као је да је као де­те у ко­ми­си­о­ну ко­ји се на­ла­зио „по­ред не­ка­да­шње про­дав­ни­це Зе­нит и књи­жа­ре Свје­тлост”, сре­ди­ном ше­зде­се­тих го­ди­на „по­пут све оста­ле де­це у њи­ма нај­че­шће ку­по­вао жва­ке” и ка­ко је „то би­ло не­што не­ве­ро­ват­но”. По­себ­но се се­ћа „ци­га­рет жва­ка”, као и „ба­зо­ка жва­ка

Је­дан од ин­фор­ма­на­та је, при­се­ћа­ју­ћи се ове про­дав­ни­це и сер­ви­са, ис­та­као да је „ње­гов та­та био ве­ли­ки ко­лек­ци­о­нар на­лив­пе­ра и да је ја­ко че­сто ку­по­вао у Пе­ли­ка­ну” ка­ко се про­дав­ни­ца зва­ла то­ком ше­зде­се­тих го­ди­на. Та­ко­ђе, при­ли­ком раз­го­во­ра је ре­као, да је ка­сни­је, ра­них се­дам­де­се­тих „и он сам ку­по­вао и по­пра­вљао на­лив­пе­ра у Пе­ли­ка­ну”, где је

Јед­на од са­го­вор­ни­ца са ко­јом је оба­вљен раз­го­вор, ис­та­кла је да је кра­јем ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих го­ди­на од­ла­зи­ла „код фри­зер­ке, ма­ђа­ри­це Ги­зе­ле” ко­ја је пра­ви­ла „од­лич­не фри­зу­ре” и да је њен са­лон био по­знат у гра­ду. Она ис­ти­че ка­ко „се код Ги­зе­ле већ та­да мо­рао за­ка­зи­ва­ти тер­мин за фри­зу­ру дан или чак два ра­ни­је”.Дру­ги са­го­вор­ник

Је­дан од ин­фор­ма­на­та са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор на ло­ка­ци­ји не­ка­да­шњег би­о­ско­па је де­таљ­но опи­си­вао где се на­ла­зи­ла бла­гај­на као и са­ла би­о­ско­па Ју­го­сло­вен­ске на­род­не ар­ми­је. Да­нас про­стор овог би­о­ско­па пред­ста­вља дво­ри­ште Вој­во­ђан­ске бан­ке. Овај са­го­вор­ник је на­вео „ка­ко је то био је­дан од ма­ње по­пу­лар­них би­о­ско­па у Но­вом Са­ду, али да је он по­ред

Јед­на од са­го­вор­ни­ца са ко­јом је раз­го­ва­ра­но о овој ло­ка­ци­ји се­ћа се ка­ко је ве­о­ма че­сто ко­ри­сти­ла овај тер­ми­нал ка­да је са­мо­стал­но као де­те од­ла­зи­ла у по­се­ту сво­јој ба­ки. Ин­фор­мант­ки­ња је ис­та­кла, ка­ко је та­да била у ра­ним раз­ре­ди­ма основ­не шко­ле и ка­ко јој је „све то де­ло­ва­ло ве­ли­ко, буч­но и ха­о­тич­но”, од­но­сно ка­ко је