О тзв. Кор­зоу ко­ји је ишао од Ду­нав­ског пар­ка, по­ред по­сла­сти­чар­ни­це Ца­ри­град, Ули­цом Мо­де­не по­ред Ка­те­дра­ле и да­ље де­лом Змај Јо­ви­не ули­це, оба­вљен је раз­го­вор са не­ко­ли­ко са­го­вор­ни­ка.
Је­дан од њих се се­ћа ка­ко су то­ком ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих го­ди­на гра­ђа­ни „не­де­љом по­сле­под­не ше­тали Кор­зом” и да су „се сви на не­ки на­чин зна­ли ме­ђу­соб­но”, као и да „ни­ка­да ни­је би­ло ни­ка­квих ин­ци­де­на­та”. Он кроз смех ис­ти­че да је „сми­сао кор­за би­ла шет­ња и са­мо шет­ња”, од­но­сно да су „љу­ди ше­та­ли по ру­ти кор­за го­ре до­ле од Ца­ри­гра­да до Тр­га сло­бо­де и на­зад” уз по­вре­ме­но „за­у­ста­вља­ње на ко­ла­че у Ца­ри­гра­ду” или на не­ким „дру­гим ме­сти­ма”.
Са­го­вор­ни­ца ко­ја је и са­ма „као де­вој­ка” од­ла­зи­ла да ше­та кор­зом, се­ћа се „ка­ко је био оби­чај да се не­ки мом­ци про­мо­ви­шу са мо­то­ром ве­спа та­ко што би са мо­то­ром ушли ме­ђу ше­та­че и за­по­чи­ња­ли раз­го­вор са де­вој­ка­ма и да су че­сто до­да­ва­ли гас ка­ко би се мо­тор што бо­ље чуо”. Она та­ко­ђе на­во­ди „да су се на кор­зоу љу­ди ле­по обла­чи­ли”, од­но­сно „да је кор­зо би­ло ме­сто за по­ка­зи­ва­ње ко има ка­кве фар­ме­ри­це или ха­љи­не”. Се­ћа се „ка­ко су мом­ци но­си­ли ду­гу ко­су, фар­ме­ри­це и да су во­ле­ли да по­ка­зу­ју ко има ду­же зу­лу­фе и гу­шћу ко­су”.
Је­дан од са­го­вор­ни­ка је та­ко­ђе ис­та­као „ка­ко је он имао као мла­дић ве­спу и да је во­лео да се про­во­за по­ред кор­за по­ка­зу­ју­ћи свој мо­тор”, као и „да је та­да но­сио звон­ца­ре и уску ко­шу­љу, имао ду­гу ко­су и ква­ли­тет­не на­оча­ре за сун­це”.