Саговорница са којом је разговарано о овој локацији, сећа се како су током шездесетих година испред биоскопа „стално стајали семенкароши и тапкароши карата”. Она је приликом разговора о некадашњим биоскопима у граду истакла, како нису „цене улазница у биоскопе биле свуда једнаке”, односно да су се разликовале „како према биоскопима тако и по месту седишта у њима”. Она је навела да је најјефтинији „стално био биоскоп Дунав у Петроварадину”. Информанткиња је такође истакла „да су у сваком од биоскопа најскупље биле ложе које су се углавном налазиле на ћошковима балкона биоскопа”. Према њеним речима, ложе су постојале „не само у биоскопу Звезда, већ и у Јадрану, као и у Народном биоскопу”. Описујући ложе, информанткиња је истакла „како су се у њима налазиле покретне дрвене столице, и зато су се филмови могли удобније гледати”. Према њеним речима, она је „док је била млађа током шездесетих и седамдесетих година најчешће куповала карте за ложу са породицом а затим касније са својим пријатељима”. Према њеним речима, ложе „су се разликовале према величини и броју столица” а „када је била млада, посебно су биле популарне међу паровима”. Саговорница је истакла и како су најскупље карте изузев у ложама биле „у првом реду балкона”, док су „најјефтиније карте биле оне које су се налазиле у првом реду у партеру до платна”.
Један од испитаника са којим је обављен разговор о градским биоскопима током шездесетих и седамдесетих година је истакао да је за „Звезду било карактеристично да је постојао матине”, односно да су постојале пројекције филмова и „током дана”. Према његовим речима „изузев три пројекције између 16 и 20 часова, биоскоп Звезда је имао пројекције филмова и преподне. Саговорник се сетио како је „често бежао са друговима са часова из школе и одлазио на матине у Звезду”.
Лична сећања на некадашњи биоскоп Звезда на месту данашњег Аполо центра
- Позоришни трг