Јед­на од са­го­вор­ни­ца са ко­јом је оба­вљен раз­го­вор, ис­та­кла је да је кра­јем ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих го­ди­на од­ла­зи­ла „код фри­зер­ке, ма­ђа­ри­це Ги­зе­ле” ко­ја је пра­ви­ла „од­лич­не фри­зу­ре” и да је њен са­лон био по­знат у гра­ду. Она ис­ти­че ка­ко „се код Ги­зе­ле већ та­да мо­рао за­ка­зи­ва­ти тер­мин за фри­зу­ру дан или чак два ра­ни­је”.
Дру­ги са­го­вор­ник се се­ћао ка­ко је ка­да је био де­те „ње­го­ва ма­ма јед­ном не­дељ­но ишла код тет­ка Ги­зе­ле да пра­ви фри­зу­ру” и да „је Ги­зе­ла би­ла по­пу­лар­на и чу­ве­на фри­зер­ка у гра­ду”.