Је­дан од ис­пи­та­ни­ка са ко­јим је раз­го­ва­ра­но о овој ло­ка­ци­ји, ис­та­као је да је Млеч­ни ре­сто­ран код „би­о­ско­па Зве­зда по­сто­јао до осам­де­се­тих го­ди­на”, од­но­сно до пре­у­ре­ђе­ња обје­ка­та на овом по­те­зу при­ли­ком из­град­ње Апо­ло цен­тра. Са­го­вор­ник је опи­су­ју­ћи ен­те­ри­јер не­ка­да­шњег ре­сто­ра­на ис­та­као ка­ко је ра­них ше­зде­се­тих го­ди­на „ре­сто­ран имао сто­ло­ве са мер­мер­ним пло­ча­ма” и ка­ко су „по­сто­ја­ла и два или три ни­жа сто­чи­ћа, на­ме­ње­на за де­цу”. Ис­пи­та­ник се се­ћа ка­ко су се „у ре­сто­ра­ну пра­ви­ле ме­ки­ке и бе­ла ка­фа”, ко­је је она нај­че­шће ку­по­вао, али да је би­ло „и мно­го то­га дру­гог”. На­по­ме­нуо је да је бе­ла ка­фа „би­ла од­лич­на” и да да­нас „ниг­де ви­ше не по­сто­ји та­ква”. Ка­сни­је је „то­ком се­дам­де­се­тих ов­де отво­рен пр­ви грил у гра­ду”, ис­та­као је ин­фор­мант, при то­ме опи­су­ју­ћи ка­ко је из­гле­да­ла „ве­ли­ка ме­тал­на елек­трич­на пло­ча на ко­јој је при­пре­ма­но ме­со и раз­ли­чи­ти омле­ти”.
Дру­гом ис­пи­та­ни­ку ко­ји је при­чао о гри­ло­ви­ма у Но­вом Са­ду, од­но­сно о млеч­ним ре­сто­ра­ни­ма, оста­ло је у се­ћа­њу је ка­ко је „во­лео да уз по­га­чи­це или ме­ки­ке пи­је јо­гурт ко­је је осо­бље слу­жи­ло у ста­кле­ним ча­ша­ма и ко­је су ста­ја­ле по­ре­ђа­не у ви­три­на­ма са пе­ци­ви­ма”. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, овај про­стор је ка­сни­је био Грил 13, ко­ји је „ли­чио на не­ка­кву сту­дент­ску мен­зу где је ве­чи­то би­ла га­ла­ма и где је ве­ћи­ном до­ла­зи­ла омла­ди­на” ко­јој је и „он та­да при­па­дао”.
Ис­пи­та­ни­ца ко­ја се при­се­ћа­ла Гри­ла 13 се­дам­де­се­тих го­ди­на, ис­та­кла је ка­ко јој је „ре­сто­ран остао у се­ћа­њу по уку­сним сен­дви­чи­ма са ма­јо­не­зом ко­је су у ре­сто­ра­ну спре­ма­ли по сво­јој тај­ној ре­цеп­ту­ри”.
Че­твр­ти ис­пи­та­ник је ис­та­као ка­ко је као „сред­њо­шко­лац у Грил до­ла­зио на бу­рек ко­јег је та­ма­нио у вели­ким ко­ли­чи­на­ма”. Та­ко­ђе, се­ћа се и „не­ве­ро­ват­но до­брих сен­двич-ки­фли са до­ма­ћим ма­јо­не­зом” ко­ји су има­ли „бо­жан­ски ста­тус” ме­ђу ње­го­вим дру­го­ви­ма.
Пе­ти са­го­вор­ник са ко­јим је по­ку­шан раз­го­вор о овом ре­сто­ра­ну, са­мо је ре­као „At­he­ist Rap све је фи­но об­ја­снио, и ат­мос­фе­ру и ма­су, јед­но­став­но све „са­мо од­слу­шај пе­сму и од­мах ћеш осе­ти­ти ми­рис и укус Гри­ла са све љу­ди­ма у ње­му”. Он­да је ре­вол­ти­ра­но и нео­д­ређе­но опсо­вао оне ко­ји су га сру­ши­ли и уме­сто ње­га на­пра­ви­ли ме­сто, где, ка­ко је ис­та­као „да­нас про­да­ју пла­стич­ну хра­ну”.