Обе књи­жа­ре су се од ра­них ше­зде­се­тих го­ди­на на­ла­зи­ле у Змај Јо­ви­ној ули­ци, јед­на пре­ко пу­та дру­ге и за­пра­во су пред­ста­вља­ле глав­не па­пир­ни­це и књи­жа­ре у Но­вом Са­ду.
Је­дан од ин­фор­ма­на­та, при­се­ћа­ју­ћи се вре­ме­на када је ишао у основ­ну шко­лу то­ком ше­зде­се­тих го­ди­на, опи­су­ју­ћи ове књи­жа­ре, из­ме­ђу оста­лог је на­вео „да су му оста­ле у се­ћа­њу ка­да је пре по­чет­ка школ­ске го­ди­не у њи­ма ку­по­вао школ­ске књи­ге”, од­но­сно уџ­бе­ни­ке, при че­му му се „ја­ко до­па­дао ми­рис све­жег па­пи­ра”. Ујед­но је на­по­ме­нуо „да је то је­ди­но што му се до­па­да­ло”, по­што „ни­ка­ко ни­је во­лео тај пе­ри­од ка­да је по­чи­ња­ла школ­ска го­ди­на”, од­но­сно да је био „ја­ко ту­жан у то вре­ме”, та­ко да га је „је­ди­но оду­ше­вља­вао ми­рис штам­пар­ских бо­ја ко­ји се ши­рио у обе књи­жа­ре”.