Саговорник са којим је обављен разговор о овом ресторану, који је такође попут ресторана Шаран, Гурман, Палић, Акшам, Дунавске колибе и других, представљао део градског угоститељског ланца „Слобода”, сећа се недељних ручкова у „Греди током осамдесетих година”. Обично би, како је истакао „у Греди волео да једе различита јела са роштиља”, док је у „ресторану Шаран јео рибљу чорбу, рибу и дневни мени”. Описујући како је изгледала Златна греда, информант је поменуо како се „она састојала од неколико просторија у приземној кући”, од којих је „он највише волео ону која је гледала на улицу и која је била јако лепо сређена”, односно која је „имала четири мала старинска прозора из којих се видела Пашићева улица”.
Други информант са којим је, између осталог, обављен разговор и о овом ресторану, рекао је како се сећа „добре хране” још од шездесетих година када је почео још као дете са родитељима „да повремено долази у Греду”. Међутим, исти саговорник истиче да је у „Златну греду одлазио далеко ређе него у оближњи Шаран”, односно „само када није било места у Шарану” због тога „што му се амбијент у Шарану, као и избор јела, много више допадао” а и „његови родитељи су много више волели Шаран због рибљих специјалитета”.