Је­дан од ин­фор­ма­на­та са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о овој про­дав­ни­ци се се­ћа да се увек чу­дио „за­што је мно­го љу­ди во­ле­ло да ку­пу­је пре­храм­бе­не про­из­во­де ис­кљу­чи­во у Ли­па­ру”, с об­зи­ром на то да је „та­квих и слич­них про­дав­ни­ца би­ло и на дру­гим ме­сти­ма у гра­ду”. Упра­во „јед­на од тих осо­ба” ко­ја је ку­по­ва­ла „ско­ро ис­кљу­чи­во” у Ли­па­ру, би­ла је и са­го­вор­ни­ко­ва мај­ка, при че­му је ин­фор­мант ис­та­као „ка­ко ње­го­ва ма­ма ни­ка­да ни­је зна­ла да об­ја­сни за­што иде баш у Ли­пар, али да је стал­но у ње­га од­ла­зи­ла”, иа­ко им ни­је „баш био у бли­зи­ни ста­на”, од­но­сно „иа­ко су има­ли слич­них и ве­ћих про­дав­ни­ца у око­ли­ни згра­де у ко­јој су жи­ве­ли”. Са­го­вор­ник је ис­та­као да „ми­сли да су љу­ди од­ла­зи­ли у Ли­пар због та­квог на­зи­ва про­дав­ни­це”, од­но­сно да се „љу­ди­ма до­па­да­ло ваљ­да то име па су због то­га ишли нај­ви­ше у ту про­дав­ни­цу”.