Са­го­вор­ник са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о овој про­дав­ни­ци, ис­ти­че ка­ко је ка­да је он „био де­чак”, то­ком ше­зде­се­тих го­ди­на, ње­гов „отац ку­по­вао ше­ши­ре код ше­шир­џи­је у По­штан­ској”, по­што су се пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма „та­да ја­ко че­сто но­си­ли ше­ши­ри”. Он је јед­ном у ис­тој рад­њи ка­сни­је се­дам­де­се­тих го­ди­на „ку­пио ру­ску зим­ску ка­пу са шил­то­ви­ма”, иа­ко му је ипак про­дав­ни­ца оста­ла у се­ћа­њу „по то­ме што је ње­гов та­та че­сто ку­по­вао ше­ши­ре ов­де” и по то­ме што су ње­го­вог оца „до­бро по­зна­ва­ли про­дав­ци и вла­сни­ци” про­дав­ни­це ка­па и ше­ши­ра.