Ин­фор­мант са ко­јим је оба­вљен раз­го­вор о не­ка­да­шњој де­чи­јој ма­ни­фе­ста­ци­ји ко­ја се у окви­ру но­во­го­ди­шњих пра­зни­ка ше­зде­се­тих го­ди­на одр­жа­ва­ла на про­сто­ру Ка­то­лич­ке пор­те, ис­та­као је ка­ко је „ра­них ше­зде­се­тих као де­те по­се­ћи­вао” ову ма­ни­фе­ста­ци­ју. Иа­ко се са­го­вор­ник „не се­ћа у чи­јој се ор­га­ни­за­ци­ји Сне­шко­град одр­жа­вао”, ис­ти­че „ка­ко ни­је ду­го тра­јао”, као и да је на ма­ни­фе­ста­ци­ји, из­ме­ђу оста­лих сви­рао и „не­ки му­зич­ки са­став Есте­ра” ко­ји је био из ње­го­ве основ­не шко­ле, од­но­сно ОШ „Ђор­ђе На­то­ше­вић” и чи­ји су чла­но­ви „свира­ли на елек­трич­ним ги­та­ра­ма”. Се­ћа се ка­ко је тај са­став „сви­рао Рин­ге, рин­ге, Ра­ја у рок тј. у бит ва­ри­јан­ти”, што је ње­му та­да де­ло­ва­ло ја­ко за­ни­мљи­во, али и по­ма­ло чуд­но с об­зи­ром на то да је „глав­ни ги­та­ри­ста имао ду­гач­ку ко­су”, од­но­сно да је ње­му та­да „као ма­лом” де­ло­ва­ло „им­пре­сив­но”. Опи­су­ју­ћи Сне­шко­град, са­го­вор­ник је на­по­ме­нуо да су у окви­ру ње­га из­у­зев раз­ли­чи­тих пер­фор­ман­си би­ли и раз­ли­чи­ти штан­до­ви за про­да­ју, за­тим „ка­ко су у раз­ли­чи­тим пер­фор­ман­си­ма и кар­не­ва­ли­ма уче­ство­ва­ла де­ца”, али да је он био „по­ма­ло упла­шен и ни­је се нај­бо­ље сна­ла­зио” у тој „ма­си де­це”. По­себ­но су му би­ли ин­те­ре­сант­ни „ко­сти­ми­ра­ни глум­ци”, на­ро­чи­то „ве­ли­ки Сне­шко Бе­лић”. Та­ко­ђе, са­го­вор­ник је ис­та­као, ка­ко су „по­је­ди­на пред­у­зе­ћа пред но­ву го­ди­ну у Сне­шко­гра­ду де­ли­ла но­во­го­ди­шње па­ке­ти­ће де­ци за­по­сле­них у тим фир­ма­ма”, као и да су том при­ли­ком би­ли „глум­ци об­у­че­ни као Де­да Мраз и ир­ва­си”. Због сне­га „ко­јег је”, ка­ко на­во­ди „тих го­ди­на би­ло да­ле­ко ви­ше”, све је дело­ва­ло „бај­ко­ви­то и иди­лич­но”.