У Ра­ко­вач­кој ули­ци на Те­ле­пу, тре­ћег да­на Ра­ци­је стре­ља­ни су гра­ђа­ни ром­ске ет­нич­ке при­пад­но­сти. Та­чан број жр­та­ва ни­је ни при­бли­жно утвр­ђен, али се на осно­ву по­да­та­ка ко­ји­ма се дис­по­ну­је зна да су жан­да­ри гра­ђа­не стре­ља­ли на не­ко­ли­ко ло­ка­ци­ја у ули­ци, док су јед­ну гру­пу уба­ци­ли у ка­ми­он и од­ве­зли ве­ро­ват­но у прав­цу Ду­на­ва, од­но­сно ме­ста стра­да­ња на Штран­ду. Ова ло­ка­ци­ја се ве­о­ма рет­ко по­ми­ње као ме­сто стра­да­ња у на­уч­ним и дру­гим пу­бли­ка­ци­ја­ма ко­је су те­мат­ски ве­за­ни за Ра­ци­ју. У том сми­слу, Ра­ко­вач­ка ули­ца као про­стор на ко­ме су уби­је­ни гра­ђа­ни Но­вог Са­да ром­ске ет­нич­ке при­пад­но­сти, из­у­зев што пред­ста­вља ме­сто се­ћа­ња и стра­да­ња са ет­нич­ким пред­зна­ком, ујед­но пред­ста­вља и спе­ци­фич­ну ин­ди­ци­ју ко­ја упу­ћу­је на ве­ли­ки број жр­та­ва Но­во­сад­ске ра­ци­је ко­је су стра­да­ле на раз­ли­чи­тим (по­зна­тим и не­по­зна­тим) ло­ка­ци­ја­ма а ко­је нису ни­ка­да иден­ти­фи­ко­ва­не, од­но­сно о ко­ји­ма прак­тич­но не по­сто­је ни­ка­кви по­да­ци.