Спо­мен-обе­леж­је у об­ли­ку ру­ског пра­во­слав­ног осмо­кра­ког кр­ста по­све­ће­но пре­ми­ну­лим ру­ским вој­ни­ци­ма, за­ро­бље­ним у Пр­вом свет­ском ра­ту, ло­ци­ра­но је на Вој­ном гро­бљу на Тран­џа­мен­ту у Пе­тро­ва­ра­ди­ну. Ка­ме­ни Спо­мен-крст на по­ста­мен­ту чи­ји је део сти­ли­зо­ван на на­чин да асо­ци­ра на об­лик тен­ков­ске гра­на­те из­гра­ђен је на ло­ка­ци­ји гроб­ни­це у ко­јој се на­ла­зе оста­ци 96 вој­ни­ка ру­ске вој­ске ко­ји су пе­ри­од од за­ро­бља­ва­ња па до сво­је смр­ти про­ве­ли у ау­стро­у­гар­ским ло­го­ри­ма. Ве­ћи­на жр­та­ва је у јед­ном пе­ри­о­ду би­ла сме­ште­на у им­про­ви­зо­ва­не ло­гор­ске ба­ра­ке на но­во­сад­ској же­ле­знич­кој ста­ни­ци и пре­ми­ну­ла је од по­сле­ди­ца ра­ња­ва­ња, као и од по­сле­ди­ца бо­ле­сти за­до­би­је­них због не­а­де­кват­них жи­вот­них усло­ва у ло­го­ру. Спо­ме­ник је из­гра­ђен сред­стви­ма ру­ске бе­ле еми­гра­ци­је 1929. го­ди­не. Ар­хи­тек­та овог спо­ме­ни­ка као и ско­ро иден­тич­ног спо­мен-обе­леж­ја ко­је је исте 1929. го­ди­не по­ста­вље­но на Ус­пен­ско гро­бље је Ге­ор­гиј Ни­ко­ла­је­вич Шре­тер. На ка­ме­ном по­ста­мен­ту Кр­ста ло­ци­ра­ног на Ус­пен­ском гро­бљу угра­ђе­на је мер­мер­на та­бла са нат­пи­сом на ру­ском је­зи­ку – „Ру­ским вој­ни­ци­ма умр­лим ов­де у за­ро­бље­ни­штву од 1915. до 1918. г.”
Иа­ко да­нас прак­тич­но не по­сто­ји ни­ка­кво се­ћа­ње на тра­гич­но стра­да­ле ру­ске за­ро­бље­ни­ке, у пе­ри­о­ду из­ме­ђу два свет­ска ра­та при­пад­ни­ци бе­ле еми­гра­ци­је који су се на­кон Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је на­ста­ни­ли у Но­вом Са­ду су кроз де­ло­ва­ње но­во­сад­ског огран­ка Ру­ске ма­ти­це овим ло­ка­ци­ја­ма при­да­ва­ли по­се­бан зна­чај. О то­ме све­до­чи и чи­ње­ни­ца да је по­сто­ја­ла ини­ци­ја­ти­ва да се са­гра­ди ру­ска спо­мен-цр­ква бла­го­по­чив­шем кра­љу Алек­сан­дру I Ује­ди­ни­те­љу на углу ули­ца Фу­то­шке и Бра­ће Риб­ни­кар у чи­јој би крип­ти би­ли по­хра­ње­ни зем­ни оста­ци 204 ру­ска вој­на за­ро­бље­ни­ка ко­ји су из­ме­ђу 1915. и 1918. пре­ми­ну­ли у Но­вом Са­ду. Иа­ко су сред­ства за град­њу хра­ма би­ла обез­бе­ђе­на, из­би­ја­ње Дру­гог свет­ског ра­та и ка­сни­је по­ли­тич­ке кон­сте­ла­ци­је су за­у­век за­у­ста­ви­ле ре­а­ли­за­ци­ју овог пла­на. Ру­ски за­ро­бље­ни­ци ко­ји су у Но­вом Са­ду пре­ми­ну­ли од ис­цр­пље­но­сти и раз­ли­чи­тих за­ра­зних бо­ле­сти ко­је су из­би­ја­ле због из­у­зет­но ло­ших хи­ги­јен­ских усло­ва ко­ји су вла­да­ли у ло­го­ру у ко­ме су би­ли ста­ци­о­ни­ра­ни, нај­ве­ћим де­лом су од стра­не ау­стро­у­гар­ске вој­ске би­ли за­ро­бље­ни на Га­ли­циј­ском фрон­ту.
На­кон Дру­гог свет­ског ра­та, ве­ћи део од пре­ко 2.000 Ру­са ко­ји се на­се­лио у Но­ви Сад на­кон Ок­то­бар­ске ре­во­лу­ци­је је на­кон ус­по­ста­вља­ња ко­му­ни­стич­ког ре­жи­ма у та­да­шњој ФНРЈ, еми­гри­рао на За­пад. Од­ла­зак ве­ћи­не при­пад­ни­ка ру­ске за­јед­ни­це, но­во­у­спо­ста­вље­не по­ли­тич­ке и дру­штве­не окол­но­сти, као и чи­тав кор­пус дру­гих фак­то­ра, узро­ко­ва­ли су да ова два спо­мен-обе­леж­ја вре­ме­ном ско­ро у пот­пу­но­сти про­пад­ну. Ипак, Ру­ска ма­ти­ца је 2006. го­ди­не об­но­ви­ла Крст на Ус­пен­ском гро­бљу, док је дру­ги Крст ко­ји се на­ла­зи на Тран­џа­мен­ту об­но­вљен 2013. го­ди­не уз по­нов­но осве­ће­ње. Ре­но­ви­ра­њем ова два спо­мен-обе­леж­ја, она су у фор­мал­ном и ко­ме­мо­ра­тив­ном сми­слу из­но­ва по­ста­ла део ко­лек­тив­не ме­мо­ри­је гра­да, али с об­зи­ром на вре­мен­ску дис­тан­цу, као и на на­ци­о­нал­ну при­пад­ност стра­да­лих, ни­је мо­гу­ће го­во­ри­ти о по­сто­је­ћим на­ра­ти­ви­ма гра­ђа­на о ове две ло­ка­ци­је.