Иа­ко на овој ло­ка­ци­ји ко­ја се на­ла­зи не­да­ле­ко од Штран­да ни­је стре­ља­но то­ли­ко гра­ђа­на као на не­ким дру­гим, ово ме­сто је у кон­тек­сту Ра­ци­је има­ло по­себ­но на­гла­ше­ну зло­чи­нач­ку и бру­тал­ну ди­мен­зи­ју ко­ја про­из­и­ла­зи из до­га­ђа­ја ко­ји се ов­де од­и­грао. Су­де­ћи пре­ма по­да­ци­ма ко­ји­ма се дис­по­ну­је, на ово игра­ли­ште, ко­је је то­ком оку­па­ци­је но­си­ло име Адол­фа Хи­тле­ра, 23. ја­ну­а­ра око по­ла два­на­ест, до­ве­де­но је око че­тр­де­сет ци­ви­ла пр­вен­стве­но је­вреј­ске на­ци­о­нал­не при­пад­но­сти од ко­јих је би­ло ви­ше од по­ло­ви­на же­на. Вој­ни­ци и жан­да­ри су за­тим оку­пље­ним ци­ви­ли­ма са­оп­шти­ли да ће пу­сти­ти са­мо оне ко­ји бу­ду нај­бр­жи, од­но­сно оне ко­ји бу­ду нај­бо­ље тр­ча­ли. Од­мах на­кон по­чет­ка па­нич­ног тр­ча­ња оку­пље­них гра­ђа­на ко­је је из оча­ја убр­зо усле­ди­ло, ма­ђар­ски фа­ши­сти су из пу­шко­ми­тра­ље­за отво­ри­ли ва­тру и по­у­би­ја­ли не­срећ­не ци­ви­ле. Са њи­хо­вих те­ла су за­тим ски­ну­ти вред­ни­ји де­ло­ви оде­ће, на­кит и са­то­ви, које су за­тим у јед­ној ку­ћи не­да­ле­ко од игра­ли­шта вој­ни­ци и жан­да­ри ме­ђу­соб­но по­де­ли­ли. По­ред ова­квог об­ли­ка ижи­вља­ва­ња над жр­тва­ма, пре­ма до­ступ­ним све­до­чан­стви­ма, по­сто­ја­ло је још не­ко­ли­ко, од­но­сно за­бе­ле­же­не су и дру­га­чи­је фор­ме „мон­стру­о­зне кре­а­тив­но­сти” ег­зе­ку­то­ра над гра­ђа­ни­ма ко­ји су уби­је­ни на игра­ли­шту. Сле­де­ћег да­на ле­ше­ви уби­је­них су вој­ним ка­ми­о­ном од­ве­зе­ни на Ус­пен­ско гро­бље, док су са игра­ли­шта те­мељ­но укло­ње­ни и сви оста­ли тра­го­ви зло­чи­на.