Је­дан од са­го­вор­ни­ка при­ча­ју­ћи о Ри­бљој пи­ја­ци по­чет­ком и сре­ди­ном ше­зде­се­тих го­ди­на, на­вео је ка­ко је она би­ла крај­ње не­у­ре­ђе­на, при че­му је при­ли­ком раз­гово­ра по­ка­зао ме­сто на кра­ју пи­ја­це на ко­јем су се оку­пља­ли над­ни­ча­ри, од­но­сно но­са­чи и те­сте­ра­ши. Но­са­чи су „би­ли љу­ди ко­ји су ста­ја­ли са ши­ро­ким др­ве­ним коли­ци­ма без огра­де” ко­ја су за­пра­во би­ла у фор­ми „огром­не пло­че са два др­ве­на точ­ка ко­ја су ли­чи­ла на оне са се­о­ских ко­чи­ја са­мо што су би­ла ма­ња”, док су „не­што ка­сни­је точ­ко­ви на ко­ли­ци­ма би­ли дру­га­чи­ји пре­сву­че­ни твр­дом гу­мом”. Но­са­чи су има­ли „цр­не згу­жва­не ка­пи­це или бе­ле ал­бан­ске ка­пи­це” с об­зи­ром на то да су, ка­ко са­го­вор­ник ис­ти­че „и но­са­чи, а по­себ­но те­сте­ра­ши углав­ном би­ли Ал­бан­ци, му­сли­ма­ни и Го­ран­ци ко­ји су ако се до­бро се­ћа, но­си­ли цр­не ка­пи­це”. Но­са­чи су ну­ди­ли услу­ге пре­во­за ро­бе ка­ко куп­ци­ма, та­ко и про­дав­ци­ма на пи­ја­ци, али „и по раз­ли­чи­тим де­ло­ви­ма гра­да”. Са­го­вор­ник ис­ти­че „ка­ко су ов­де до­ла­зи­ли љу­ди ко­ји­ма је тре­ба­ла услу­га тран­спор­та ро­бе или ства­ри због се­лид­бе или не­чег дру­гог”. Ин­фор­мант је та­ко­ђе ис­та­као „ка­ко су се та ко­ли­ца гу­ра­ла или ву­кла и да су тек мно­го ка­сни­је до­шли они ко­ји су ро­бу пре­но­си­ли та­ко што су је ву­кли мо­то­ци­клом, тро­ци­клом или би­ци­клом”. При­се­ћа­ју­ћи се та­ко­зва­них „др­во­се­ча и те­сте­ра­ша”, са­го­вор­ник је опи­сао ка­ко су из­гле­да­ли и ка­кве су услу­ге ну­ди­ли. Пре­ма ње­го­вом се­ћа­њу „ти љу­ди су би­ли об­у­че­ни у ал­бан­ску но­шњу и због по­сла су се увек ја­ко осе­ћа­ли на зној. Има­ли су те те­сте­ре ко­је су но­си­ле за­ка­че­не на ра­ме­ни­ма и ко­је су стал­но под­ма­зи­ва­ли не­ком жу­том кр­пи­цом”. Иа­ко су се оку­пља­ли на Ри­бљој пи­ја­ци, „они су пре­ма по­зи­ву му­ште­ри­ја”, ка­ко је са­го­вор­ник ис­та­као „ишли по це­лом гра­ду где год да је тре­ба­ло ис­те­сте­ри­са­ти или исе­ћи се­ки­ром др­ва за огрев за зи­му”. Та­ко­ђе, они су и са­мо­стал­но ше­та­ли „и чим би ви­де­ли да се не­где ис­то­ва­ра др­во, од­мах би се по­ја­ви­ли да те­сте­ри­шу”. Са со­бом су но­си­ли „и не­ки дво­но­жац или тро­но­жац на ко­ји су ста­вља­ли део ста­бла или це­па­ни­цу” ко­је су за­тим „те­сте­ри­са­ли или су их се­кли се­ки­ра­ма ко­је су но­си­ли са со­бом”. Са­го­вор­ник је ис­та­као ка­ко се „це­па­ње се­ки­ром ис­те­сте­ри­са­них ста­ба­ла до­дат­но пла­ћа­ло” с об­зо­ром на то да се „на тај на­чин при­пре­мао го­то­ви огрев”. Та­ко­ђе су „уно­си­ли при­пре­мље­но др­во у по­друм”, од­но­сно „ра­ди­ли су све што је тре­ба­ло”. Вре­ме­ном су „ове Ал­бан­це те­сте­ра­ше, кра­јем ше­зде­се­тих” за­ме­ни­ли дру­ги над­ни­ча­ри ко­ји су има­ли „те­сте­ре ко­ји су по­кре­та­ли рин­ги­шпи­ли”, од­но­сно мо­то­ри. „Они су ста­ја­ли та­ко­ђе на ис­тој ло­ка­ци­ји че­ка­ју­ћи да не­ко за­тра­жи њи­хо­ве услу­ге”, али су се „и кре­та­ли по гра­ду тра­же­ћи ис­то­ва­ре­на др­ва”. Ин­фор­мант је на­поме­нуо „да су за по­кре­та­ње тих цир­ку­ла­ра ко­ри­сти­ли исте мо­то­ре ко­је су се на ва­ша­ри­ма ко­ри­сти­ли за по­кре­та­ње рин­ги­шпи­ла”. Пре­ма ре­чи­ма са­го­вор­ни­ка, он је као де­чак „стра­шно во­лео да гле­да ка­ко су те цир­ку­ла­ре во­зи­ли по гра­ду” с об­зи­ром на то „да су има­ли тру­бе и ни­су има­ли жми­гав­це, не­го би ис­ту­ри­ли ру­ку ка­да би не­где скре­та­ли”. Се­ћа се ка­ко је „ја­ко хтео да се про­во­за са њи­ма”, па је јед­ном ње­го­ва „ма­ма пла­ти­ла пи­во тим љу­ди­ма” и „да се он­да про­во­зао са њи­ма”, што му је био „стра­шно леп до­жи­вљај и по­себ­но ужи­ва­ње”. Ис­пи­та­ник је та­ко­ђе иста­као ка­ко су „те ма­ши­не би­ле ужа­сно буч­не ка­да су их во­зи­ли, чу­ли су се на ки­ло­ме­тре” по­што их је „по­кре­тао дво­такт­ни мо­тор”.
Дру­ги са­го­вор­ник се се­ћа ка­ко су ње­го­ви ро­ди­те­љи то­ком ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих го­ди­на по­ред „во­ћа, по­вр­ћа, ме­са и до­ма­ћих млеч­них про­из­во­да, на пи­ја­ци ку­по­ва­ли грн­ча­ри­ју а по­не­кад чак и кон­фек­ци­ју”. Са­го­вор­ник је ис­та­као и ка­ко се „на по­чет­ку пи­ја­це ко­ји се на­ла­зио бли­же Змај Јо­ви­ној гим­на­зи­ји ку­по­вао наф­та­лин, са­пу­ни про­тив фле­ка на оде­ћи и дру­ги про­из­во­ди ко­је су про­дав­ци др­жа­ли у ру­ка­ма” или на им­про­ви­зо­ва­ним „ма­лим те­зга­ма од др­ве­них ку­ти­ја у ко­ји­ма су но­си­ли ро­бу”.